СРПСКА православна црква и њени верници данас, 30. маја, обележавају један од најважнијих дана посвећених молитви за преминуле – Летње (Духовске) задушнице, али и спомен на велике ранохришћанске светитеље, Светог апостола Андроника, Свету Јунију и друге угоднике Божије.
Духовске задушнице падају у суботу пред празник Силаска Светог Духа на апостоле (Педетсетницу). Данас се верници моле за покој душа свих оних који више нису са нама.
Обичај је да се рано ујутру излази на гробља, где се пале свеће, а свештеници служе парастосе и опела. Свећа је симбол светлости Христове која треба да обасја душе преминулих. Ако сте спречени да одете на гробље, свећу можете упалити у оближњој цркви.
Кувана пшеница је симбол васкрсења (као што зрно бачено у земљу умире да би донело плод), а вино симболизује Божије милосрђе којим се лече ране греха. На гробље се обично износи храна која се дели сиротињи и свима који прођу поред гроба, уз речи: „За покој душе (име преминулог)“. Сматра се великим грехом одбити храну или отерати просјака са гроба на данашњи дан.
Обичај изношења хране не сме се претворити у обилни ручак и славље. Алкохол, осим оног који свештеник користи за преливање жита, не би требало конзумирати на гробним местима, пренео је Телеграф.
Иако Задушнице нису „црвено слово“ у смислу потпуног уздржавања од рада, верници традицинално избегавају велике кућне послове (попут прања веша или великих радова у пољу) како би дан посветили молитви и сећању. Највећа грешка је отићи на гробље само „реда ради“, ради реда и обичаја, без искреног покајања и молитве за ближње.
Поред Задушница, православни календар данас слави и велике сведоке ране хришћанске цркве.
новости.рс
