Пре 60 година у рад је пуштена Хидроелектрана „Зворник“, којом је први пут на овај начин премошћена Дрина и спојана два Зворника. Тог 26. септембра 1955. године „првенац на Дрини“, како су тадашњи медији називали брану, отворио је Јосип Броз Тито, председник ФНРЈ.
Штампа је писала да је пред управном зградом ХЕ „Зворник“, данашњом зградом општине, монтирана бина са које се окупљеном народу обратио маршал, а више од 30.000 људи са обе стране реке због овог догађаја слило се у Мали Зворник.
– Од старог краљевог моста који је понео име народног хероја Филипа Кљајића Фиће до централне трибине цео град је био искићен транспарентима, паролама и сликама са ликом председника, а поздрављајући га, инжењер Бора Јовановић је подвукао значај ХЕ „Зворник“ за читаву земљу – објавиле су новине.
Изградња бране на Дрини представљала је прави подухват у послератној Југославији који је за сва времена изменио топографску, демографску, привредну и културну слику целог средњег Подриња. Пуштањем хидроелектане и формално је настала општина Мали Зворник, па је 26. септембар обележаван као званични датум њеног настанка. Деведесетих година прошлог века за тај дан се узима 17. септембар, датум ослобођења Малог Зворника од немачке окупације.
Петогодишњим планом обнове и развоја Југославије предвиђена је изградња тридесетак електричних централа на Дрини, која је имала највећи хидропотенцијал у земљи, а изградњом бране имеђу два Зворника формирано је вештачко језеро, дугачко око 25 километара, од Малог Зворника до Велике Реке.
У првој фази градње, поред радника доведених из свих крајева Југославије, прислилно су радили и ратни заробљеници, политички осуђеници, али и локално становништво.
Како је записано у историјату ХЕ „Зворник“, и поред 1.000 до 2.000 људи у смени, градња је споро одмицала. Након што је Дрина пет пута рушила зид, у нехуманим условима, у сред зиме, 18. јануара 1953, надљудским напорима прва брана коначно је изграђена. То је имало и своју цену у људским животима јер је у темеље бетонског колоса уграђено 39 имена.
Извор: Блиц
