Док је финансирање политичких странака у Србији јасно дефинисано законима, уз строга правила, контроле и транспарентност, све је више питања која се отварају када је реч о блокадама и групама које их организују.
Јер за политичке странке постоје јасни прописи – зна се ко може да даје новац, колико, на који начин и уз какву евиденцију. Сваки динар мора бити пријављен, сваки трошак оправдан.
Али када је реч о блокадерима – правила као да не постоје.
Поруке које су се појавиле у јавности додатно подгревају сумње. У њима се детаљно објашњава процедура за рефундацију трошкова горива – од тога где треба сипати гориво, до тога какав рачун треба узети и које податке мора да садржи.
Наводи се чак и тачна организација: да се гориво сипа у општинама где се не одржавају избори, да се узима готовински рачун са прецизно дефинисаним подацима, као и да се тај рачун касније доставља одређеним особама које прикупљају документацију за рефундацију.
За разлику од политичких странака, где је све под лупом институција, овде се, чини се, ради о систему који функционише ван законских оквира и без јавног надзора.
Посебно забрињава чињеница да се у порукама помиње организовано прикупљање документације, што указује на то да се не ради о спонтаним акцијама, већ о јасно координисаном систему.
У таквој ситуацији, грађани имају право да траже одговоре.
Ако закон важи за политичке странке – зашто не важи и за све друге политичке актере?
Ако се новац троши – ко га даје?
И најважније – да ли је све ово у складу са законима Републике Србије?
Јер без јасних одговора, остаје само једно: сумња да се иза блокада крије финансијска мрежа која не жели да буде откривена.
ало
