Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. decembra (26. novembra po starom kalendaru) proslavljaju Prepodobnog Alimpija Stolpnika. Ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu, a po nekim podacima po brojnosti svečara je na petnaestom mestu. Kao krsna slava najčešće se proslavlja u Podrinju.

79200884_503752886891531_2407170139653931008_n

Praznik Svetog Alimpija Stolpnika uvek pada u vreme Božićnog posta, i zbog toga je praznična trpeza uvek posna. Kod Srba postoji verovanje da je Prepodobni Alimpije Stolpnik pregazio kugu, zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio brojna druga čuda. Praznuju ga stočari, pa se na njegov dan ne upreže stoka. Odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.

Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu. Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast Svete Efimije, koja mu se beše javila na snu.

Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede.

Freska Prepodobnog Alimpija Stolpnika u manastiru Gračanica

Freska Prepodobnog Alimpija Stolpnika u manastiru Gračanica

Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i isceljenja.

Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sveti Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa, ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti.

Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina i upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru na Svetoj Gori.

Više o životu Prepodobnog Alimpija Stolpnika možete pročitati ovde.

Tropar, glas 1.Bio si stub trpljenja i revnovao si ugledajući se na Praoce, sveti, jer bio si sličan Jovu u stradanjima, Josifu u iskušenjima, i anđelima si bio podoban u telu, Alimpije oče naš: Moli Hrista Boga da spase duše naše

Kondak, glas 8. – Kao uzrok vrlina i pohvala isposnika, Crkva te danas i u pesmama slavi, sveti Alimpije. Tvojim molitvama podaj onima koji sa ljubavlju poštuju tvoju dobrotu i podvige, oproštaj od velikih grehova, kao istoimeni.

Sveti Alimpije Stolpnik poštovan je i u pravoslavnoj i u katoličkoj crkvi. Sveti vladika Nikolaj Velimirović posvetio je ovom svecu pesmu u svom delu Duhovna lira.

Odvezan od stvari, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju…
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju,
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

Drina Info

Ova vest je pročitana 309 puta.