Državni praznik, Dan primirja, koji ove godine pada u ponedeljak, ustanovljen je kao sećanje na velike žrtve, stradanje i pobedu srpskog naroda i vojske u Prvom svetskom ratu, a proslavlja se i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj. „Dan primirja u Prvom svetskom ratu — spomen na nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine“ kako je zvaničan naziv praznika proslavlja se neradno svakog 11. novembra. Preporuka je da se sedam dana pre praznika i na sam praznik na reveru nosi značka Natalijina ramonda. Simbolika ovog bedža je višestruka i njim se vizuelno ističe sećanje i poštovanje za veliko stradanje i pobedu u Prvom svetskom ratu.

Natalijina ramonda Drina Info naslovna

Foto: Drina Info

Značka predstavlja kombinaciju cveta Natalijine ramonde i čuvene albanske spomenice. Sa jedne strane, cvet predstavlja vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put, a sa druge strane albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u ovom ratu, a to je povlačenje preko Albanije.  Ovaj nežni cvet poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom „cvet feniks“, jer čak i kad se potpuno osuši, može ponovo da oživi kada se zalije.

Natalijina-ramonda-albanska-spomenica - Dan pobede

Baš kao što je i Srbija uspela da stane na noge nakon iscrpne borbe i ogromnih žrtava u Prvom svetskom ratu. Reč je o ugroženoj i retkoj vrsti — koja živi samo na području centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. Ovaj cvet se može naći na istoku Srbije, a najviše ga ima na planini Nidže, čiji je vrh Kajmakčalan bio poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, u kojoj su se srpski vojnici borili pod komandom vojvode Živojina Mišića.

Prostire se na nadmorskim visinama od 350 do 2200 metara i raste na izuzetno nepristupačnim mestima, uglavnom u klisurama, na krečnjačkim stenama gde je suvo i hladno. I zbog toga se povezuje sa Prvim svetskim ratom jer su se upravo u ovakvim oblastima odvijale prelomne bitke u završnici rata. Posebno je zanimljivo što Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste.

Cvet je otkrio doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i spada u ugroženu vrstu u našoj zemlji, a čuva se u Botaničkoj bašti u Beogradu. Pozadina značke sa cvetom ramonde je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice, a spomenica i značaka zajedno čine amblem Dana primirja.

Natalijina Ramonda naslovna

U Bajinoj Bašti značku stilizovane Natalijine ramonde je moguće besplatno dobiti u Turističkom info centru gde se svečano obeležava Dan primirja, a značke kojima se obeležava praznik su dobijene kroz saradnju sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Drina Info

Ova vest je pročitana 196 puta.