75 ГОДИНА ОД НАЦИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА

0 347

На списку погинулих у нацистичком бомбардовању Београда, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене иду и до скоро 4.000 страдалих. Београд је претрпео непроцењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а делимично оштећено 6.829 зграда.

srussen-deo-dvora

Навршава се 75 година од када је нацистичка Немачка 6. априла, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у Краљевини Југославији почео Други светски рат, а тачан број жртава бомбардовања никада није прецизно утврђен.

Прве бомбе у немачком нападу под називом „Казнена одмазда“ пале су на Београд у 6.30 часова, док је већина становника још спавала, а немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град.

Око 16.00 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера „штука“, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Немачки авиони, који су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада, прво су бомбардовали Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове, а до 17. априла и краја Априлског рата, који је окончан потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије, страдало је више хиљада цивила.

Немачки бомбардери гађали су насељени део града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром, док је само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, у центру града, као и у великом склоништу у Карађорђевом парку који су директно гађани, убијено више стотина људи.

Потпуно је уништена Народна библиотека Србије на Косанчићевом венцу, подигнута 1832. године, једина национална библиотека, која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата.

Готово цели фонд од 350.000 књига, укључујући средњовековне списе, непроцењиве вриедности, нестао је у пожару.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. вијека, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

Београд је претрпео непроцењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене иду и до скоро 4.000 страдалих.

Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 немачких авиона, а погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио, са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела „Југославија“.

Немачки авиони су бомбардовали и Краљево, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је 600 људи.

Тадашња престоница Југославије – Београд, поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона бомби.

Према подацима историчара, 6. априла 1941. године страдало је 20.000 становника Краљевине Југославије, а током наредне четири године у борби са немачким окупаторима страдало је 1,7 милиона људи.

До напада на Краљевину Југославију дошло је након војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука, такозвана директива 25, да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Југославија је капитулирала за 11 дана, а краљ Петар Други Карађорђевић и Влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу.

Приредила: Весна ШУРБАТ

Извор: СРНА

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена