Доносимо вам најважнија правила која су прописана на дан избора како би се сачувала изборна воља грађана од злоупотреба.
На бирачком месту и на 50 метара од њега забрањено је истицање симбола политичких странака и другог пропагандног материјала. Забрањено је задржавање свих лица која немају права и дужности у вези са спровођењем избора, а то важи и за новинаре који могу да буду присутни на бирачком месту само ради припреме извештаја о току гласања.
Иако се спекулише тиме да странке од својих присталица захтевају да снимком докажу да су гласали по договору, законодавац је јасно навео да је на бирачком месту забрањено коришћење мобилних телефона и других средстава веза и комуникација, као и фото-апарата и камера. Не смеју се ни ван службене евиденције у изводима из бирачког списка, правити спискови бирача који су изашли на гласање. Дозвољено је једино да чланови бирачког одбора уписивањем цртица на посебном листу хартије воде евиденцију о излазности бирача и да те податке саопштавају свим члановима бирачког одбора.
Како што се грађани не смеју ометати у гласању, тако нико не сме да врши притисак на бирачки одбор, који утврђује резултате гласања, када се затворе биралишта. Утврђивању резултата гласања морају да присуствују сви чланови бирачког одбора или њихови заменици.
Пошто констатује да су, након извршене логичко-рачунске контроле, резултати гласања исправни, бирачки одбор попуњава записник тако што у њега читко уписује: укупан број уписаних, потом бирача изашлих на изборе и оних који су гласали.
Уписује се број примљених, неупотребљених, неважећих и важећих гласачких листића и на крају број гласова за сваког кандидата за председника Републике. И бирачки одбори у иностранству броје гласове на бирачком месту, након чега без одлагања преносе изборни материјал у Србију на начин на који се доставља дипломатска пошиљка. Изборни материјал се потом предаје непосредно координатору Републичке изборне комисије у просторијама РИК-а.
Организација „Грађани на стражи”, која је акредитована за праћење председничких избора, истражила је које су то најчешће битне повреде изборног права на дан гласања. Истичу да су могуће повреде изборног права, услед којих се може поднети приговор због неправилности у поступку бројне, али међу њима је на првом месту наведено гласање уместо бирача.
То би значило да бирач буде заокружен у бирачком списку под именом другог лица, а не под својим именом и презименом, или, ако уместо старе или особе под пратњом, гласа неко други. Када је реч о повреди тајности гласања, то се односи на ситуацију када се иза паравана нађе више лица, или ако неко покуша да активира „опрему за снимање” током гласања.
Забрањено је да један бирач добије више гласачких листића, или да се бирачу који приступио гласању не утврди идентитет и не провери УВ лампом да ли је већ гласао. Не сме се гласати без исправе којом се доказује идентитет, што значи да за ту сврху не може да послужи нова возачка дозвола, или неки други документ који нема слику и ЈМБГ.
У кршење изборних правила спада и непостојање контролног листића у кутији, као и ако се након затварања биралишта пронађе неки листић вишка. Када се гласови преброје, број листића у кутији мора се слагати са збиром свих гласова које су кандидати добили и неважећих листића.
Забрањено је дељење политичких флајера испред бирачког места, постављање плаката, банера, као и задржавање страначких активиста. Кршење изборних правила био би и долазак полиције на бирачко место без повода и позива председника бирачког одбора.
Број бирача који су гласали може бити мањи од броја бирача уписаних у бирачки списак или му једнак. Ако у записнику стоји да је гласало више бирача него што их је уписано у извод из бирачког списка, постоји пропуст у раду бирачког одбора. То може бити последица грешке у бројању и писању па бирачки одбор исправља записник, али ако је настао због тога што је дозвољено гласање лицу које није уписано у бирачки списак, то је грубо кршење изборне процедуре и гласање се на том бирачком месту поништава и понавља.
Будући да бирач може гласати само једанпут, број гласачких листића који се налазе у кутији не сме бити већи од броја бирача који су гласали. Ако је број листића у кутији већи од броја гласалих и ако је пропуст последица тога што је једно лице добило више гласачких листћа, бирачки одбор се распушта а гласање на бирачком месту понавља.
За злупотребе са бирачким материјалом предвиђене су строге новчане и затворске казне. Додавање или одузимање гласачких листића или гласова при пребројавању, као и објављивање неистинитог резултата гласања, кажњава се затвором од шест месеци до пет година. Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. За исто дело члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези с гласањем, казниће се затвором од три месеца до три године.
Дрина Инфо
