ЕПС улаже у ревитализацију РХЕ Бајина Башта – радни век електране продужиће се за 20 година

0 376

Реверзибилна хидроелектрана (РХЕ) Бајина Башта је важна резерва електроенергетском систему Републике Србије током периода повећане потрошње струје или приликом сушних периода, који доводе до делимичног пражњења водоакумулације. Ова електрана омогућила је да вода Дрине потече уз планину Тару, и као таква представља једнинствено постројење у овом делу Балкана.

Боравећи недавно у посети погонима Дринско-лимских хидроелектрана, в.д. генералног директора Електропривреде Србије (ЕПС), Милорад Грчић, најавио је низ улагања у модернизацију и ремонт овдашњих хидроцентрала, са планом да западна Србија буде знатно ефикаснији и стабилнији енергетски део ЕПС-а. Он је рекао да је у току велика ревитализација ХЕ Зворник, као и да ће 13 милиона евра бити уложено у обнову ХЕ Бистрица. Грчић је, уз то, најавио и ревитализацију Реверзибилне хидроелектране Бајина Башта, захваљујући чему ће радни век ове јединствене електране бити продужен 20 година.

РХЕ Бајина Башта је у функцији од 1982. године, али се њене посебности, као и градитељски напори уз које је прављена данас ретко помињу. Прокопавањем планине Таре за градњу ове електране, дугим подземним тунелом кроз који пролази цевовод, повезана су два језера- две водоакумулације, које раздваја висинска разлика од око 600 метара.

Познато је да је средином шездесетих година направљена проточна ХЕ Бајина Башта у Перућцу, један од капиталних електроенергетских објеката. Током њеног рада примећено је да се у пролеће и јесен, када надође, ћудљива Дрина прелива преко бране у Перућцу, па је огромна количина воде остајала неискоришћена. Дошло се стога на идеју да се градњом нове пумпно-акумулационе хидроелектране дринска вода из Перућца пумпама избаци на Тару и ту ускладишти у новој водоакумулацији. Затим да се, када је енергија најпотребнија, истим путем враћа у језеро и производи потребну струју. Овај сyстем је осмишљен средином седамдесетих година, а иста замисао је остварена шест година касније.

 

Фото: Дрина Инфо
Фото: Дрина Инфо

Најпре је, уочи почетка градње РХЕ, литицама Таре пробијен кривудави пут дуг око 11 километара, а онда су 1976. кренули велики хидротехнички радови. Планина је пробијана машином званом „кртица“, постављане су широке цеви у њу: од Перућца је кроз земљу узбрдо водио коси цевовод дуг око 1,7 километара, ширине скоро пет метара, а на њега је настављен хоризонтални тунел дуг осам километара и широк у просеку 6,3 метра. Горе на планини, у селу Заовине, корито реке Бели Рзав преградили су браном Лазићи и направили нову водоакумулацију, повезану с Дрином и језером Перућац поменутим тунелом и цевоводом.

Вишак дринске воде узбрдо гурају и у Заовинско језеро избацују две снажне пумпе-турбине. О градитељским подвизима и свечаном пуштању у рад РХЕ 27. новембра 1982. године сведочи документарни филм направљен 1986. године.

Тим подухватом Дрина је изашла на планину Тару и спојила се са водом Белог Рзава, а водоакумулација Заовинског језера, осим вредне енергетске резерве, постала и занимљив предео за туристе и љубитеље аутентичних природних лепота.

Радећи неуморно три и по деценије ова РХЕ (максималне снаге 614 мегавата) је у критичним ситуацијама у производњи струје интервенисала у најкраћем року, чувајући тако стабилност читавог електроенергетског система. Са пуном водоакумулацијом на Тари, према наводима стручњака, могућ је без упумпавања воде непрекидан рад РХЕ у трајању од двадесетак дана. Стога, кад други извори закажу, она представља златну резерву. Предстојећа улагања у њену ревитализацију требало би да помогну да још дуго и поуздано ради.

Извор: www.energetskiportal.rs

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена