Panorama Bajine Baste

На месту данашњег града у турско време постојало је село Пљесково. Име је добила према спахији Бајину. У ослобођеној Србији кнеза Милоша Обреновића, а према хатишерифу од 1833. године, исељава се муслиманско становништво из крајева око Дрине и одлази у Босну. Предлогом министарства унутрашњих дела, Државни савет 1858. године доноси одлуку да административни центар среза рачанског буде у Бајиној Башти, уместо у Рогачици.

Hotel Bosna

 

Привредни и друштвени развој варошице успорен је шездесетих година 19. века, посебно после указа кнеза Михајла од 16. јуна 1866, по којем се Бајиној Башти одузима статус варошице, иако се томе противило месно становништво.

Panorama 50 ih godinaКнез Милан Обреновић је 15. септембра 1872, указом, поново уврстио Бајину Башту у ред варошице кнежевине Србије. Отвара се прва пошта и телеграф (1881) почиње с радом царинарница, град се подиже и развија по урбанистичком плану, што скупа доводи до већег прилива становништва. Град Бајина Башта је те 1882. изузетно урбанистички уређен. Број становника од 1864. до 1910. повећао се са 374 на 1306.

Формирањем краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – Југославије, Бајина Башта наставља са развојем, електрификација је била 1928, болница изграђена 1930, подиже се животни стандард и образовни ниво становништва. Пред II светски рат град добија водовод и калдрмисане улице.

Нова етапа у историји Бајине Баште започиње после 1945. године када град привредно јача добијајући модеран изглед. Уз значајне привредне и пословне објекте, изграђени су бројни спортски објекти: градски стадион са тартан стазом, хала за спортове који се обављају у затвореном простору и игралишта за мале спортове на отвореном. Плажа на Дрини која се налази крај самог моста који прелази у Босну и Херцеговину, даје посебну драж граду и боравку на овом месту.

Hotel Evropa