Стратегијом развоја културе, која је однедавно на јавној расправи, предвиђа се да издавачи новина и књига штампаних ћирилицом имају пореске олакшице, а фирме које истакну назив штампан ћирилицом буду стимулисане. Предвиђене су и казне.

ћирилица

У припреми је читав низ мера и прописа чији је циљ заштита ћирилице, као и казне, пишу „Вечерње новости“. Стратегијом развоја културе, која је однедавно на јавној расправи, предвиђа се, на пример, да издавачи новина и књига штампаних ћирилицом имају пореске олакшице, а фирме које истакну назив штампан ћирилицом буду стимулисане. Такође, Нацртом измена и допуна закона о службеној употреби језика и писма прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су уведене и казне за кршење ове врсте прописа. У предложеном закону, који је достављен Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо, које уз српски језик обухвата укупно писмено и усмено општење државних органа, локалне самоуправе, школа, факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус помоћног писма.

Према новим правилима, на пример, најмање половина филмова на комерцијалним телевизијама морала би да буде титлована ћириличним писмом. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже за „Новости“ да није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити. „Она је у Србији угрожено писмо. А стање је релативно забрињавајуће, пре свега због предоминантне употребе латинице. Наравно да није реч ни о каквој завери против ћирилице, већ о фактичком стању узрокованом духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом. Томе је допринела светска трговина, медији и посебно интернет који је ово писмо наметнуо као писмо универзалног споразумевања„, објашњава министар културе. Он подсећа да је ћирилица заштићена и постојећим законом, али да се млади људи углавном окрећу латиници због медија, интернета, логоа светских брендова.

Због тога су неке од мера које држава предлаже да и мобилни оператери омогуће подједнаку употребу ћирилице у електронској комуникацији, јер се сада ћириличне СМС поруке скупље тарифирају. Такође и филмови ће морати да буду титловани ћириличним писмом. Такође, за кршење државних мера и прописа предвиђене су и казне које се крећу од 5.000 до 100.000 динара, а за предузећа од 500.000 до милион динара.

„Ћирилици прети њено некоришћење, што води изумирању“, каже Вукосваљевић и додаје да латиница сигурно неће бити избрисана или забрањена у школским програмима.

Извор: Б92

Ова вест је прочитана 256 пута.