Navršava se 13 godina od kada je sa Kosova i Metohije u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

pogrom_velika

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a.

Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove. Sedamnaesti mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.

Srpska Pravoslavna Crkva jevanđelski je podnela i ovaj talas nasilja nad svetinjama, kao ona iz Drugog svetskog rata od strane balista ili iz vremena petovekovne osmanske okupacije. U procesu obnove od 2005 godine obnovljeno je ili donekle popravljeno oko 70% objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope. Poseban uspeh predstavlja obnova Prizrenske Bogoslovije koja se nastavlja obnovom dve najveće zgrade koje finansira Evropska komisija. Takođe su obnovljene i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog većeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije.

Nažalost, nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno. Ovo pokazuje da bez obzira na sve što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba i dalje postoji veoma visok stepen rizika da se slični napadi ponove, a sve sa ciljem sistematskog uništavanja baštine srpskog naroda na ovom prostoru koje za današnje lokalne ultranacionaliste i dalje predstavlja bolan podsetnik srpske istorije koja se jeftinim falsifikatima ne može izbrisati iz istorijske nauke i istorije umetnosti ovog dela Balkana.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske iz aprila 2004. godine, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su „preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

U kripti hrama Svetog Save na Vračaru večeres, u 19. časova, biće otvorena izložba Da se ne zaboravi: Starine Prizrena. Izložbom kopija fresaka i predstavljanjem knjige Starine Prizrena Roksande Timotijević hram Svetog Save i Narodni muzej obeležiće godišnjicu Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Izložbu će otvoriti Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej.

Povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji, u petak, 17. marta 2017. godine sa početkom u 20 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu biće održana akademiji, u okviru koje će biti izvedena muzičko-scenska poema, autora Ivane Žigon, posvećena Kosovu i Metohiji kao kolevci srpske duhovnosti i kulture. Ceremoniji će prisustvovati predstavnici Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vojske Srbije, Srpske Pravoslavne Crkve, kao i predstavnici diplomatskog kora, udruženja i građani. Organizator obeležavanja Dana sećanja na pogrom na Kosovu i Metohiji je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.

Izvor: www.spc.rs

Ova vest je pročitana 1055 puta.