Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење војске краљевине Србије преко делова краљевине Црне Горе ка Јадранском мору. Војском краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић.

Сердар Јанко Мојковац

„ … да није било оног крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. Да црногорски орлови, они млади људи, који у трену презреше смрт, својим грудима не затворише мојковачка врата и тако не дозволише непријатељу да се јави српској војсци у бок и позадину, можда би судбина српства била заувек запечаћена…“

Црногорска санџачка војска је бранила фронт од бококоторског залива па све до Златибора и Ужица од октобра 1915. до јануара 1916. године. Када је аустроугарска војска приметила да српска војска има намеру да се повлачи преко територије краљевине Црне Горе, схватила је да би пресецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору. Тада аустроугарска војска сва расположива средства баца у том правцу. Главни део аустроугарске војске са 20.000 војника и око 70 топова налазио се на линији Рожаје, Сјеница, Бијело Поље. Други део нападао је из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле сконцентрисане јаке трупе са преко 200 топова усмерених ка Ловћену, када су и Његошеву капелу уништили.

Мојковачка битка карта

Фото: www.pravoslavie.ru

По сведочењима бораца, Бадњи дан и Божић су те године били најхладнији од како се памти. Температура је била 25 испод нуле, а снега је било око метар, а на неким наносима и до два метра. Услови црногорске војске, која је бројала око 6.500 душа, су били катастрофални: хлеба је било пола килограма по војнику за неколико дана, о другој храни се није могло ни маштати, муниције и оружја је било толико мало, да се морало штедети за остатак битке.

Како су причали учесници битке, битку је на сам дан Божића пресудило то, поред огромног срца и воље, што је црногорска војска била снабдевена руским пушкама популарним “московкама“, које су са бајонетом биле дуже од аустријских “маузерки“ за 30 центиметара. У недостатку муниције црногорски младићи су у страшном контранападу, упадали у ровове аустријске војске, пробијајући металну жицу, изложени артиљеријској паљби, бијући се прса у прса голим рукама и бајонетима, приморали много јачу и опремљенију аустро-угарску војску да напусти заузете положаје и одустане од даљих борби.

Моојковачка битка

После битке која је у мањим интезитетима трајала још неколико дана, аустро-угарска војска, која је пре битке бројала око 20.000 људи, одустала је од даље потере за српском војском, која се успешно повукла преко Скадра на Крф, а црногорска, и држава и војска, су капитулирале, јер је кроз неколико дана заузето Цетиње.

Сердар Јанко Вукотић и цела војска је добила највећу похвалу од самог Престолонаследника Александра који је рекао: „Ви сте се више него одужили Српству…“

Документарни филм о чувеној боју на Мојковцу можете погледати овде.

Ова вест је прочитана 692 пута.