Током октобра 2016. године у оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ којим руководи др Емина Зечевић, екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Кулине на размеђи села Вишесаве и Црвице у непосредној близини градског језгра Бајине Баште. До сада су у оквиру овог пројекта Народног музеја у Београду изведена ископавања мањег обима на неколико средњовековних налазишта у околини Бајине Баште (Мраморје у Перућцу 2010, Под мраморјем у Добротину 2014. и Мраморје у Својдругу 2015.).

15133656_10202464784497013_1256297596_o

КУЛИНА представља један од низа микротопонима (Црвена стена-Шанац/Тепсија-Кулина-Шарампов-Кик) на врху седластог гребена које се протеже приближно по правцу запад – исток, на северној граници села Вишесаве према Горњој Црвици, са западне стране омеђеним савременим путем Бајина Башта – Рогачица и реком Дрином. Ископавања на Кулини су изведена у склопу овогодишње кампање којом се започело са систематским рекогносцирањем територије општине Бајина Башта, а са циљем утврђивања стратиграфије налазишта. Наиме, у старијој литератури се налази помен града Вишесава, који се везује за ову локацију, али без уочених материјалних остатака зидова или објеката. Положај и назив локалитета указивали су најпре на остатке утврђења, што је и потврђено обиласком локалитета пре почетка ископавања када су у конфигурацији терена уочене трасе бедема и објеката утврђења. Изванредан положај локалитета потврђен је и чињеницом да су потеси Шарампов, Кулина и Кик далеке 1910. године обилажени од стране комисије војске Краљевине Србије, у склопу припрема за одбрану од очекиваног аустоугарског напада у граничном подручју. Сасвим је извесно да су утврђивањем положаја српских јединица у току 1914/15. године, као и одношењем и коришћењем камена из рушевине и са видљивих зидова објеката, локалитет претрпео одређену девастацију. Археолошки Кулина до сада није истраживана.

Открићем зидова и уломака грнчарије у пет мањих сонди у виду ровова, постављеним на три позиције, потврђено je да се овде налазе остаци мањег утврђења рановизантијског доба, које се оквирно може датовати у 6. столеће.  Горњи плато утврђења издуженог овалног облика, димензија око 70х20м, био је опасан зидом грађеним од ломљеног камена и кречног малтера, ширине 90 цм, судећи по откривеном делу северног бедема. На највишој коти, у источном делу, имао је кулу, од које су откривени делови масивних зидова, дубоко укопаних темеља (у односу на садашњи ниво терена темељи почињу на 2м дубине). Према конфигурацији терена може се претпоставити постојање бедема доњег платоа утврђења са западне стране, што тек археолошки може да се потврди. На потесу Шанац/Тепсија, на нижој коти од куле, око 250 метара западно од ње, делимично су откривени плитко под површином терена зидови и темељи по свој прилици мање цркве, грађени на исти начин као и зидови утврђења, а уз спољну линију северног зида објекта откривена је и лобања покојника из гроба који овом приликом није истражен, јер скелет залази у профил сонде .

С обзиром на близину Бајине Баште и положај, Кулина са остацима утврђења и цркве може постати веома посећено излетиште, са видиковцем на највишој коти („кула“). Да би се стекли услови да овај локалитет постане важна дестинација у туристичкој понуди града и Националног парка Тара, нужан је наставак археолошких ископавања.

Археолошка ископавања на локалитету Кулина су финансирана средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку и помоћ овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе, ЈП Национални парк Тара и удружења „Црвена стена“. Др Емина Зечевић у изјави за Дрина Инфо портал је изразила и велику захвалност власницима парцела на којима су радови изведени, породици Лукић из Горње Црвице и Националном парку Тара.

Како Дрина Инфо сазнаје у локалној самоуправи постоји намера да се у буџету за 2017. годину определе средства за даље истраживање и туристичку валоризацију овог изузетног археолошког локалитета који може бити велика развојна шанса за туризам овог краја.

Дрина Инфо

Фотографије: Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 6594 пута.