МЛЕКАРА СПАСОЈЕВИЋ: Од мале радње до велике млекаре

0 704

Дрина Инфо портал започиње објављивање серије прилога у којима ћемо представити најуспешније привреднике из нашег краја.

У првом прилогу разговарамо са Радомиром Спасојевићем, власником „Млекаре Спасојевић“, која је од мале породичне радње прерасла у озбиљно предузеће чији се производи дистрибуирају у великом делу Србије.

Бренд Запис Таре
Бренд Запис Таре

„2002. године сам започео сопствени бизнис. Све је почело од једне мале угоститељске  радње на спрату Дома омладине. Годину дана касније односно 2003. године Млекара се сели из тог простора и прелази у данашњи Млечни ресторан у Светосавској улици. Отуда проистиче идеја да се у приземљу породичне куће направи млекара. Од 1992. до 2003. године пословали смо у статусу радње. Млекару смо регистровали 1. августа 2003. године без икакве опреме и структуре, без икаквих средстава за почетак неког бизниса. Тада смо почели са производњом јогурта у чаши и јогурта од 1/2 л. Убрзо затим започео сам сарадњу са Имлеком, тако што сам откупљивао њихову павлаку и исту продавао уз своје производе како би употпунио асортиман. Те исте године у новембру месецу у нашем раду дошло је до кључне прекретнице, када смо увели стандард ИСО 9000 и промовисали робну марку Запис Таре. Три године касније 2006. смо увели стандард ХАСАП, и тада долази до једног стабилног пословања, што се огледало у расту од 10% до 15% сваке године. У исто време припремали смо се за градњу новог објекта иако је било тешко привређивати јер банке у то време нису давале толико кредита и олакшица. Почели смо тако што смо докупили плац, а приземље породичне куће претворили у мини млекару. У исто време указала се потреба да на спрату породичне куће направимо канцеларије, тако да је то довело до наше сеобе у град где смо изнајмили стан који смо отплаћивали шест година.  Почели смо на плацу од осам ари, и дневним откупом млека од 40 литара.  Данас се Млекара налази на плацу површине 40 ари и дневно откупљујемо између 20.000 и 22.000 литара млека. Искрен да будем, нисам тада могао да замислим да ће доћи до ових размера. На истом овом плацу смо започели градњу новог објекта 2012. године, и ево сада смо управо завршили адаптацију старог и доградњу новог објекта чиме смо ту причу заокружили и добили оно како смо заправо и желели да изгледа, а што наши купци и произвођачи заслужују. Сада нам остаје да завршимо питање отпадних вода.“ – каже Радомир Спасојевић.

„Што се тржишта тиче, имамо јако добро тржиште, што значи да сваки дан идемо у Пријепоље, Прибој, Нову Варош, Златибор, Београд. Сваки други дан путујемо у Чачак, Горњи Милановац, Ваљево и Лозницу. Имамо јако добре купце и добру позицију на тржишту. Такође имамо повећану тражњу. Из наше млекаре на тржиште свакодневно излази око 25 производа. Истакао бих да је производња једна од најсавременијих у Србији. Млеко свакодневно откупљујемо у општинама Љубовија, Косјерић, Бајина Башта, Ужице, Пожега, Чајетина и Сијеница. Још увек се држимо тога да не снижавамо цену млека, иако је ових година цена сировине драстично опала. Још увек је неизвесно шта ће се десити ове године по питању тога, мада у јуну месецу истиче забрана, којом је наше тржиште било заштићено од продаје увозног млека. Везано за то, поменуо бих да је пре пар дана у Ужицу одржан састанак у Привредној комори  ком је присуствовао и Мирко Чадеж, председник ПКС који је рекао да ће то бити тешки преговори око пласмана и продаје увозног млека код нас, јер је за Европску унију незамисливо да неко ограђује своје тржиште. Шта ће донети тај нови моменат остаје да видимо, иако се на наше тржиште врши велики притисак од стране Европске уније по питању увоза млека јер ни они не знају шта ће са толиким количинама млека.“ наставља Спасојевић.

„Иначе, подсетио бих да је ратно окружење у ранијем периоду и борба са недаћама која нас је задесила, сточарску производњу код нас начисто запустила, а самим тим и млекарску производњу и прераду. С тим су се сложили и моји гости из Млекарске индустрије из околине Осијека, који су пре пар месеци били у посети код нас у млекари, а који су истакли да је и њихова производња на нивоу 1/3 у односу на период од пре рата.“

Као што је већ речено, Млекара Спасојевић сировине налази и на теритријама других општина, па је тако и општина Чајетина однсоно пољопривредници из тог краја, значајан партнер бајинобаштанске млекаре. Тако нису ни изостала признања за квалитетан рад и допринос развоју пољопривреде.

„Прошле године је Млекара Спасојевић добила признање од СО Чајетина за развој њихове пољопривреде, што за мене представља круну поштеног десетогодишњег рада на територији општине Чајетина. Имамо визију како треба да се ради и дошли смо у ситуацију да 95% млека имамо екстра и првог квалитета. Сировину коју ми имамо то нема нико у Србији. Рецимо, ако је законски пропис да у једном милилитру пастеризованог млека има 100.000 бактерија, наш примарни произвођач, појединци имају 1000, 2000. Њих пет је прошле године примило признање са просеком на годишњем нивоу од 5000-6000, што значи да такво тек помужено млеко можемо дати детету да пије. Наше произвођаче едукујемо да стоку што више изводе на пашу, где је здрава природа. Поседујемо 250 лактофриза (уређај за хлађење млека) у којима се складишти млеко након хигијенски третиране муже, одакле се касније претаче у прохромске цистерне на температури од 4 степена Целзијуса. Што се тога тиче, сасвим смо уверени да припадамо самом врху млекарства у Србији и јако смо поносни на то. Доказ за то су и  многобројна освојена признања на новосадском сајму за квалитет. Претпрошле године добили смо признање од руководства наше општине за привредника године, и многа друга.“

На слици: Део многобројних признања
На слици: Део многобројних признања

„Ових дана се воде разговори са фондацијом Дивац око набавке коза, како би се кренуло у органску производњу млека на територији наше општине заједно са ужичком општином, која је такође укључена у разговоре. То ће бити једна новина, где сам ја пристао да уз кравље млеко прерађујем још и козије и да пласирамо на тржиште.“

„Имамо добре стручњаке запослене у Млекари, млад обучен кадар, вољан да ради. Бројимо око 65 стално запослених са сталним трендом пораста и редовним примањима. Око Млекаре је окупљено и 350 произвођача млека којима се такође уредно плаћа. Све у свему јако сам задовољан са нечим што сам постигао. Почело се од ништа, створило се нешто.“  – завршава причу о млекари Радомир Спасојевић оснивач и власник једне од најуспешнијих млекара у Србији.

Дрина Инфо портал

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена