У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог места и суседних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Kravice-Spomenik-1

Фото: РТРС

Након парастоса, присутни ће прислужити свеће код централног спомен-обележја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвеће и тиме ће се обележити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке месне заједнице.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације из Сарајева јуче је у овом граду обелжило 23 године од страдања Срба у Кравици, код Братунца, а данас ће активисти овог удружења присуствовати комеморацији у Кравици, где ће полагањем венца одати почаст настрадалим жртвама.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су 1993. године у Кравицу, где су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало /од којих пет није пронађено ни након 23 године/.

Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и две жене.

Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт. Без једног или оба родитеља остало је 101 дете.

Сахрана кравичких жртава (Фото: mitropolija.com)

Сахрана кравичких жртава (Фото: mitropolija.com)

Покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца, када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3.000 војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража. Током напада снага Насера Орића у борби штитећи одступницу за око 1.000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи. Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву после божићне службе.

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године.

Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог места, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници, а забележен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су уследили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два места убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Уместо тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и друго.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, децу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигде нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Извор: РТРС, Правда

Ова вест је прочитана 2001 пута.