Наша земља са производњом већом од 100.000 тона „црвеног злата“ надмашила Чиле и Пољску. Приход државе од продаје јагодичастог воћа премашиће 250 милиона евра

Србија је ове године избила на прво место у свету по производњи малине. Са око 100.000 тона, колико ће до краја 2015. да извезе, „потукла“ је досадашње лидере Пољску и Чиле. Приход државе од продаје „црвеног злата“ премашиће 250 милиона евра.

малине

Ово су, како нам је рекао Жељко Радошевић, државни серкретар у Министарству пољопривреде, подаци Пословног удружења хладњачара Србије. Како истиче, само је у првих десет месеци извезено више од 80.000 тона замрзнуте малине, која је и по свом квалитету испред конкуренције.

- До сада је остварен девизни прилив од око 200.000 евра – објашњава Радошевић. – Овогодишња, рекордна, производња малина не памти се у протеклих 25 година. Малине је ове године било нешто више од 100.000 тона, а тек мали део остане у Србији. Српска малина је цењена у свету, па је највећи део намењен извозу. Међу највећим увозницима смрзнуте малине су Белгија, Немачка, Француска и Скандинавија, док су се отворила нова тржишта у Јапану и Индији. Свежу воћку продајемо Аустрији и Немачкој. Свакако, имамо добре предуслове да лидерску позицију задржимо и у наредном периоду.

Према званичним подацима, каже наш саговорник, производња малине у Пољској ове године је на нивоу од око 70.000 тона, док је у Чилеу већа од 45.000 тона. Ипак, Чиле Србији није конкуренција, јер је њихово тржиште усмерено највише на Америку. Наши „противници“ су пољски узгајивачи малина.

- Ове године су и произвођачи били задовољни откупном ценом малина – више од 200 динара за килограм – каже Радошевић. – Министарство, преко пољопривредних санитарних служби, стално организује тематске радионице, како би се подигао ниво агротехнике у малињацима, а самим тим повећао и принос. Трудимо се да предупредимо све проблеме који могу да настану у самој производњи, кроз заштиту и хигијену бербе. Држава се труди да помогне са новим засадима и субвенцијама за поставку система за наводњавање, противградне заштите, па и осигурања усева.

Треба истаћи да је швајцарска влада преко своје Агенције за развој и сарадњу омогућила запослење 347 младих из западне Србије. Свако од њих, уз добијена средства, засадио је малину на најмање 15 ари, а поједини хладњачари већ су потписали уговоре са младим малинарима.

ВИРУС ВРАЋА ВОЋЕ

ЈЕДАН од водећих проблема приликом извоза српске малине јесте норовирус. На хиљаде тона српске малине било је враћано због појаве овог вируса на смрзнутом воћу.

Министарство пољопривреде, како каже Радошевић, улаже максималне напоре да реши проблем појаве норовируса у неким испорукама смрзнуте малине. На хиљаде летака подељењно је узгајивачима, како би се испоштовале све хигијенске мере приликом брања.

Извор: Вечерње Новости

Ова вест је прочитана 1250 пута.