Да ли се неко запитао колико играчи носе селектора на души – каже некадашњи везиста Орлова.

Са 44 утакмице и 11 голова Милан Јовановић је пре три године окончао репрезентативну каријеру, иако је могао да одради барем још један квалификациони циклус.

Растанак са државним тимом, чини се, само је убрзао његов одлазак у играчку пензију. Стрелац победоносног гола против Немачке на СП у Јужној Африци 2010. из Новог Сада прати дешавања у српском фудбалу, а посебно у државном тиму. Признаје Милан Јовановић да није равнодушан кад види учинак Орлова, али га у исто време боли што се после Чешке све свалило само на плећа једног човека.

ФОТО: М. Антић

ФОТО: М. Антић

Иако је мало сарађивао са Радованом Ћурчићем, бивши репрезентативац стаје у одбрану селектора Србије.

– Можда ћу изненадити фудбалску јавност, али за мене Ћурчић није кривац за пораз у Чешкој. Селектор је показао велику зрелост у Албанији, кад је утакмица била више од спорта и имала национални значај, репрезентација је у Елбасану деловала тактички изванредно. Против Португалије смо приказали можда и најбоље издање у последњих неколико година – истакао је Милан Јовановић.

До јуче сте и сами били играч, а опет чини се да сву одговорност за неуспех сваљујете управо на њих?

– Не можемо много да мењамо. Али, да ли се неко запитао колико они селектора носе на души. Можемо и тако да причамо. Имамо одличне играче, њихов квалитет није споран, довољно је погледати где играју. Е, управо то подразумева да морају да имају врхунску одговорност, дисциплину, самопоштовање, спортску културу.

У чему је, онда, проблем?

– У Србији селектор има само неколико дана да ради са играчима, освежи их, тактички припреми за противника, али не може Радован Ћурчић да буде полицајац или чувар њихове савести. Ако већ бирају да дођу у репрезентацију играчи морају да имају висок степен спортске културе, сходно квалитету који имају. То је неизоставна компонента врхунског спортисте.

Извор: Спортски журнал

Ова вест је прочитана 1100 пута.