Љубовија, градић на десној обали Дрине, у Србији, и Братунац на левој, у БиХ, од памтивека су били повезани трговачким и приватним везама овдашњих људи.

Када није било граница између две земље, трговина и привредне активности одвијале су се без проблема, али након распада бивше државе све се променило. Мост који спаја две обале Дрине између Љубовије и Братунца затворен је за теретни саобраћај, гранични прелаз служи само за путнички саобраћај. И мост је у прилично лошем стању, па би тешко издржао да преко њега прелазе камиони с робом. Откад је мост затворен за теретни саобраћај, привреде ових општина пропадају, наравно, не само због тога, али како наводе у Љубовији и Братунцу, то је један од битних фактора. Губитак се осети и на броју становника, Љубовија је са прератних 28.000 спала на 15.000 становника.

Most Ljubovija Bratunac

Динари и марке

Нешто од тих веза је, ипак, остало. И данас се из Братунца иде у Љубовију у куповину, јер много ствари тамо се може јефтиније купити, а до 200 марака вредности робе преко границе се може пренети без проблема. Таксисте на граници ријетко и прегледају, које Братунчани често шаљу у куповину у Љубовију. За такву услугу таксисти наплаћују седам-осам марака. У Љубовији, у било коју продавницу или ресторан да уђете, неће бити проблема ако немате динара, уредно можете плаћати у маркама по курсу који важи и у мењачницама. Ни Братунчани неће правити проблеме ако хоћете да платите динарима.

Деца из Братунца и Сребренице иду у средње школе Љубовије, у љубовијској гимназији сваке године има барем по једно одељење деце из суседних општина из БиХ, док деца из Љубовије у Братунац иду у занатске школе, а у Сребреницу у школе медицинске струке. Радници из БиХ иду на посао у Србију и обрнуто, посебно је доста сезонских радника из Братунца у Љубовији, када је сезона малина и шљива, по којима је овај крај познат. Плате у Љубовији су у рангу просечних плата у БиХ, од 600 до 800 марака.

- Неки дан је био вашар у Љубовији, на Митровдан. Ја се сећам пре 30 година то је био тако огроман вашар, када долазите у Љубовију из правца граничног прелаза, нисте могли да уђете у тај простор од једног хектара, то је било крцато, посебно је било доста купаца из Босне који су куповали стоку за прераду меса или за своје личне потребе, за зимницу, за сушење. Тај вашар је био познат по томе. Сада се на том простору уопште не одржава пијаца, то је сад неки мали приватни простор, мало се продаје и крупне и ситне стоке, прича нам заменик председника Општине Љубовија Душко Марковић.

Како нема легалне трговине стоком, шверц је постао проблем за обе државе, да постоји неки легални пријелаз, никоме не би одговарало да се малтретира и превози нешто чамцем, јер то није безбедно. Али, евидентно је да постоје неке разлике у ценама и то је интересантно за људе који се баве трговином, па и продајом стоке и то је нешто што је познато 100 година уназад, појашњава Марковић.

Но, чини се да долазе бољи дани за привреду источне Босне и западне Србије. Градња новог моста Љубовија – Братунац је већ почела. На десној обали Дрине радници предузећа МБА – „Ратко Митровић“ нискоградња изводе припремне радове за градњу моста.

У тренутку када је екипа Ослобођења посетила градилиште, они су већ изливали стубове и насипали приступну цесту.

Нови мост ће бити много ближи Љубовији и Братунцу, јер је стари удаљен километар-два од центра Братунца, а исто тако и од Љубовије. Радници су нам појаснили да ће мост бити дуг 227 метара, а држаће га пет стубова, имаће две коловозне траке, стазе за пешаке и бициклисте, те царинске терминале. Оба царинска терминала ће бити на левој страни моста и за њихову градњу је задужена Босна и Херцеговина, као и за градњу приступних цеста на левој обали Дрине, док ће Србија, односно фирма МБА, градити приступне цесте на десној обали и цели мост. Планирано је да мост буде изграђен до септембра 2017. године.

most

На левој обали Дрине још нема радова.

- Изградња моста је један од историјских пројеката на којем радимо већ десетак година и успели смо савладати све препреке, успели смо потписати међудржавни споразум између БиХ и Србије, што је био предуслов за издавање грађевинске дозволе, без обзира на то што су била обезбеђена средства за изградњу. Затварање старог моста, који је тенденциозно и свесно затворен, што је допринело заостајању у развоју општина Братунац, Сребреница и регије Бирач, као и суседних општина у Србији, био је основни разлог што смо покренули ову иницијативу, јер да останемо без овог граничног прелаза у наредном периоду када се буде морао усагласити број граничних прелаза на Дрини, ове општине би полако изумирале и дошло би до даљег пада броја становника. Наредних неколико дана имаћемо састанак са представницима царина и једне и друге стране, те извођачем радова и Општином Љубовија како бисмо почели радове са наше стране, да би се обезбедио превоз возила машина. Вредност моста је око 4,5 милиона евра, његову градњу финансира Влада Србије, а изградњу инфраструктуре и приступних саобраћајница Влада Републике Српске. Управа за индиректно опорезивање БиХ финансира изградњу терминала и граничног прелаза, каже начелник Општине Братунац Недељко Млађеновић.

УИО БиХ треба провести процедуру избора извођача радова за изградњу терминала и граничног прелаза. Ово је први мост где се граде царински терминали две државе један до другог, на истој страни моста. То су савремени начини градње због смањења трошкова, али тиме ни корисници не би дуго чекали док се проведе царинска процедура на два терминала што увек ствара гужве.

Према речима начелника Млађеновића, изградњом мреже аутопутева кроз Србију и БиХ сигурно ће овај мост бити један од фреквентнијих, што ће допринети развоју ове регије, јер ће ово бити најкраћа веза централне БиХ са Европом, Блиским истоком и Балканским полуострвом.

Обилажење

- Ово је за све становнике општина Братунац, Сребреница и суседних заједница велики напредак, поготово што смо у развоју привреде и пољопривреде имали велике трошкове на транспорту сировина и готових производа, привредници су морали транспортовати производе заобилазним путевима који су дужи и по 120 до 150 километара, каже Млађеновић.

До сада су ове општине биле изоловане од путних комуникација, па када неко крене из Сарајева за Зворник, ретко свраћа од Коњевић-Поља према Братунцу или Сребреници, што од сад неће бити случај, јер ће преко Братунца бити најкраћи пут до петље аутопутева у Србији.

Где год су постојали саобраћајни транзити, почели су се развијати трговина, угоститељство и комплетна привреда, јер нема више зарада ни великих маржи у производњи било којег производа, па сви калкулишу колико кошта превоз сировине и готових производа. Братунац и Љубовија се надају томе.

Поцепано тржиште

Општина Љубовија има велике капацитете за замрзавање воћа, малина и шљива, има их чак и више него што може да се произведе, тако да део који се прерађује купују из Ваљева и других делова Србије. У будућности може да се ради нека финална производња од малина, купина и шљива, тако да у Општини очекују стране улагаче након изградње моста. Овај крај познат је и по експлоатацији минералних сировина, дуга је традиција експлоатације руда олова и цинка, те анатимона, а почињу и истражни радови руде железа.

- Имали смо један погон за топло поцинкавање, много мањи него у Сребреници и фино је радио. Али, распадом бивше државе тржиште је поцепано, делом због тога, а делом због приватизације. Та производња није нашла стратешког купца и фабрика је угашена, каже Марковић.

Извор: Босанскохерцеговачке независне новине Ослобођење

Ова вест је прочитана 1300 пута.