Јубиларни, 60. Међународни београдски сајам књига биће одржан на Београдском сајму од 25. октобра до 1. новембра, а овогодишња земља почасни гост је Русија. У истом термину одржавају се још две сродне манифестације, специјализоване за образовање и наставу – 46. Међународни сајам опреме и средстава за савремену наставу – „Учила“ и 8. Сајам образовања – „Звонце“.

Најављујући највећу и најзначајнију културну манифестацију у Београду, Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, изразио је задовољство што је град Београд сваког октобра, захваљујући манифестацији Сајам књига, једна од светских културних престоница, а овогодишње учешће земље почасног госта Русије, са којом, како је Вукосављевић нагласио, Србија већ годинама уназад гаји пријатељске односе. доприноси продубљењу сарадње на свим пољима. Он је истакао да ће на овогодишњем сајму књига посебно бити промовисана акција „Негујмо српски језик“,  која је већ кренула са промоцијом широм Србије. Вукосављевић је истакао да се ствари одвијају добро и да су припреме у пуном јеку.

60. Сајам књига у Београду

Сајам књига, култна манифестација Београдског сајма и бренд Београда и Србије, окупиће и ове године најпрестижније издаваче, књижаре, библиотекаре и писце из земље и света. Поред тога што издавачи на овој манифестацији представљају своју годишњу продукцију, Сајам књига је и место на коме се успостављају контакти, размењују искуства, склапају послови и остварују остали видови пословне и културне сарадње.

Фокус овогодишњег програма Сајма књига као и пратећих програма у оквиру Форума сајма књига бити усмерен на шест годишњица од значаја за српску културу и историју, а то су: 100 година од рођења Бранка Ћопића где ће се говорити о његовим делима која већ годинама повезују Републику Српску и Србију, јубилеј 60 година сајма књига, 80 година од рођења Данила Киша, 120 година од рођења Милана Кашанина, 140 година Бранислава Петронијевића и 1200 година година Методија Солунског, словенског просветитеља. Трибине ће бити посвећене Бранку Ћопићу, „јеретику голубијег срца“, руско-српским књижевним везама, актуелној језичкој политици и новом циклусу акције „Негујмо српски језик“, Андрићевим романима из рата, проблему књижевности и субверзивности, маргинализованом издаваштву поезије, годишњицама Дон Кихота и Чаплинове епохалне појаве,  историји и савремености српског стрипа. Најављена је и серија сајамских разговора са истакнутим српским ауторима из Србије и окружења (Драго Кекановић, Горан Петровић, Радивој Радић, Милена Марковић, Никола Маловић, Јасмина Ахметагић…).

Ирина Гњедкова, саветник за питања културе амбасаде Руске Федерације у Србији најавила је студиозан и свеоубухватан програм овогодишњег госта, Руске Федерације. Она је нагласила да је  2015. година проглашена за годину књижевности у Русији, као и да ће се на штанду Руске Федерације наћи око 1.500 књига у које спадају неки од издавача класика али и издавачи руских уџбеника. Њихов штанд ће красити и изложба фотографија „Блага руске књижевности“ из колекције музеја „Каломенско“, која је посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе. Ради сусрета са читаоцима из Србије допутоваће познати руски писци, добитници многобројних националних награда – Павел Басински, Сергеј Бељаков, Борис Јевсејев, Едуард Веркин. Нешто касније придружиће им се и  писац, стручњак за књижевност, ТВ и радио водитељ Виктор Јерофејев и познати писац фантастике Сергеј Лукјањенко.

Централно место у руском програму заузеће тема православља. Под називом „Православна Русија“ биће представљена изложба књига и низ манифестација међу којима је и представљање „Православне енциклопедије“, у издању црквеног научног центра Руске Православне Цркве; представљање збирке чланака српских и руских аутора поводом 1.000-годишњице од смрти Светог Благоверног кнеза Владимира (протојереј Виталије Тарасјев – старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду); пројекција филма „Друго крштење Русије“ на српском језику; представљање нових издања Сретењског манастира; отворено предавање „Издавачка делатност Руске Православне Цркве“ и други.

Надежда Кушченкова, директор Руског центра за културу и науку „Руски дом“ је изјавила да је књига у Руском дому увек заузимала специфично место, и да Руски дом у свој поседу има више од 80.000 књига које се сада могу наћи и у електронском издању. Она је истакла да је част дати допринос оваквој манифестацији. Кушченкова је нагласила да ће се већ поменута галерија фотографија након сајма књига стационирати у Руском дому и да ће бити отворена за посетиоце месец дана.

78827_vest_Сајам-књига-у-знаку-РусијеЗначајно обележје Сајма књига је и богат пратећи програм, у оквиру кога се одржавају бројне конференције, округли столови, сусрети са писцима, трибине, радионице. Сајам је и место на коме се купују и продају ауторска права, одржавају тематски разговори и изложбе.  И ове године Сајам књига организује посебне програме посвећене деци и младима. Серија дечјих програма, које је конципирала књижевница Гордана Малетић „Испод Бранкових крила“ такође је у знаку Бранка Ћопића, али и наших водећих писаца за децу и младе. У оквиру сајма књига биће представљене и изложбе: „Ведрине и сете Бранка Ћопића“, већ поменута „Албум сећања на наше претке из Првог светског  рата“, „Леди Пеџет и њени Срби“,  „Култура ћирилице“ и „Дани ћирилице Баваниште“.

Овај догађај је и место на коме љубитељи писане речи уз посебне сајамске попусте могу да купе књиге које желе, да упознају омиљене и открију нове ауторе. Огромно интересовање посетилаца је једна од специфичности ове манифестације, што није изненађујуће ако се има у виду импозантан број људи који сваке године долази на Сајам књига.

Цене улазница остаће непромењене у односу на прошлих шест година – појединачна улазница биће 250, групна 150, а породична улазница 600 динара. Сајамске хале биће отворене сваког дана од 10 до 21 час.

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 1033 пута.