Pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip /1894-1918/, koji je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, umro je na današnji dan 1918. godine u zatvoru u češkom Terezinu od posledica sistematskog mučenja i izgladnjivanja.

Gavrilo Princip prilikom hapšenja

Gavrilo Princip prilikom hapšenja posle atentata. Slika srpskog heroja koja se nažalost mnogo manje koristi od one na kojoj je Princip prikazan kako izgleda posle ogromne torture i zverskog mučenja

Pripadnici Mlade Bosne su 28. juna, na Vidovdan, 1914. godine planirali atentat na Ferdinanda. Nakon što to nije pošlo za rukom Muhamedu Mehmedbašiću i nakon neuspešnog pokušaja Nedeljka Čabrinovića, Princip je izvršio atentat.

Pri tome je, kako je Princip objasnio na suđenju, spletom okonosti stradala i Ferdinandova supruga Sofija, mada ona nije bila meta atentata.

Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat.

Princip se pred policijom i sudom držao herojski, a kao maloletnik osuđen je na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u Terezinu, šest meseci pre sloma Austrougarske.

SRBIJA NE MOŽE BITI POBEĐENA

Gavrilo i neki od pripadnika Mlade Bosne vozom su prebačeni u češku tamnicu u Terezinu.

Svedoci su preneli da su im u pratnji bila četiri žandara, a Princip i njegovi prijatelji bili su lancima vezani za sedišta u specijalnom vagonu sa navučenim zavesama. Glavni stražar bio je nemački narednik po imenu Hutner.

On je tada saopštio Principu da je austrijska vojska 5. armija ušla u Beograd. Prema rečima preživelih članova Mlade Bosne, Princip je na to odgovorio da „Srbija može biti okupirana, ali ne i pobeđena“.

„Srbija će jednog dana stvoriti Jugoslaviju, majku svih Južnih Slovena“, rekao je Princip.

Hutneru je pitao Principa da li mu je žao što će „svoje kosti ostaviti u tamnici?“ A Princip mu je rekao da je „sa tim računao“ kada su planirali atentat.

Takođe je rekao da nikada ne bi planirao da ubije nečiju majku, odnosno da je Ferdinandova supruga Sofija stardala spletom okolnosti.

„Znam ja šta je majka jer je i ja imam. Slučaj je hteo da se tako dogodi. Zrno ne ide uviek kuda čovek želi i nju sam prvo pogodio. Nasloniše se jedno na drugo… On je kriv što je hteo zarobiti i uništiti ceo naš narod i sve Slovene“, rekao je Princip Hutneru.

SVAKODNEVNA MUČENJA I IZGLADNJIVANJA U TEREZINU

Kaznu je služio u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, a prebijan je sistematski, bukvalno svakodnevno.

U vlažnim ćelijama, punim pacova, na golim daskama robijali su i ostali robijaši u zloglasnom Terezinu.

Na dan 27. februara 1916. sarajevski list „Hrvatski dnevnik“ naveo je reči jednog austrijskog činovnika, koji je tvrdio da je Princip teško bolestan od tuberkuloze kostiju.

Opisao ga je kao čoveka upalih grudi, očiju duboko utisnutih u očne duplje, potpuno iznurenog i na izmaku snage.

Kako su nakon okonačanja rata svedočili neki čuvari i zatvorenici, Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti dan. Mučen je zverski na raznorazne načine.

Stavili bi ga u drveno bure u koje je prethodno bilo zakucano mnoštvo velikih eksera, pa bi ga kotrljali dok bi se veliki ekseri zabadali u Gavrilovo telo…

Nema očevica poslednjih dana Principovog života. Ali, sačuvana je njegova smrtovnica u kojoj piše da je Princip umro 28. aprila 1918. godine u 18.30 časova u sobi 33 zatvorenog dela terezinske bolnice. Kao uzrok smrti navedena je tuberkuloza kostiju.

ČEŠKI VOJNIK OTKRIO PRINCIPOV GROB

Princip je sahranjen tajno, u noći između 28. i 29. aprila. Do kraja rata niko nije znao gde mu je grob.

Ali, jedan austrijski vojnik, Čeh František Lebl, otkrio je nakon okončanja rata mesto na kome počiva Princip.

On je dobio naređenje da sahrani Principa na mesnom katoličkom groblju, sa instrukcijama da ne sme da otkrije gde se grob nalazi.

Ipak, Lebl je iste te noći načinio skicu groblja i Principovog groba i poslao je svome ocu da je sačuva u slučaju da bude poslat na front i pogine.

František Lebl je preživeo rat i po povratku odmah otišao u Terezin i na Principov grob stavio češku zastavu.

STIHOVI NA ZIDU ĆELIJE

Na dan 9. juna 1920. izvršena je ekshumacija Principovih ostataka. Među prisutnima bio je doktor koji je amputirao Principovu ruku usled tuberkuloze kostiju.

Principovi posmrtni ostaci su, zajedno sa Čabrinovićevim, Grabežovim i ostacima drugih zaverenika umrlih u Terezinu, preneti u Sarajevo i tu sahranjeni u zajedničku grobnicu.

Oni koji su izvršili prebacivanje Principovih posmrtnih ostataka u Sarajevo otkrili su na zidu ćelije stihove napisane Principovom rukom:

„Naše će sjene hodati po Beču,
Lutati po dvoru, plašeći gospodu“.

PRICIP, KAO I DRUGI SRBI, IZBAČEN IZ SARAJEVA

Dugo nakon Prvog svetskog rata, Sarajevo je u svetu bilo poznato po atentatu izvršenom pored Latinske ćuprije.

Most je decenijama nosio ime Gavrila Principa, da bi ga bošnjačke vlasti tokom sukoba dvedesetih godina prošlog veka opet preimenovale u Latinsku ćupriju.

To je urađeno u sklopu akcije u kojoj su promenjena imena svih ulica, ako su nosile imena znamenitih Srba.

Tako su preimenovane i dve najduže sarajevske ulice – Obala Vojovode Stepe i Ulica Radomira Putnika, koje su nosile imena srpskih vojnika oslobodilaca, ali i druge ulice i objekti sa srpskim nazivima.

Mlada Bosna i Gavrilo Princip danas imaju svoje dane sećanja i dužnu pažnju u Republici Srpskoj, gde njihovi ideali nisu zaboravljeni.

Izvor: RTRS

Ova vest je pročitana 218 puta.