Припадник Младе Босне Гаврило Принцип /1894-1918/, који је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, умро је на данашњи дан 1918. године у затвору у чешком Терезину од последица систематског мучења и изгладњивања.

Гаврило Принцип приликом хапшења

Гаврило Принцип приликом хапшења после атентата. Слика српског хероја која се нажалост много мање користи од оне на којој је Принцип приказан како изгледа после огромне тортуре и зверског мучења

Припадници Младе Босне су 28. јуна, на Видовдан, 1914. године планирали атентат на Фердинанда. Након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извршио атентат.

При томе је, како је Принцип објаснио на суђењу, сплетом оконости страдала и Фердинандова супруга Софија, мада она није била мета атентата.

Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.

Принцип се пред полицијом и судом држао херојски, а као малолетник осуђен је на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова, оболео је од туберкулозе и умро у тамници у Терезину, шест месеци пре слома Аустроугарске.

СРБИЈА НЕ МОЖЕ БИТИ ПОБЕЂЕНА

Гаврило и неки од припадника Младе Босне возом су пребачени у чешку тамницу у Терезину.

Сведоци су пренели да су им у пратњи била четири жандара, а Принцип и његови пријатељи били су ланцима везани за седишта у специјалном вагону са навученим завесама. Главни стражар био је немачки наредник по имену Хутнер.

Он је тада саопштио Принципу да је аустријска војска 5. армија ушла у Београд. Према речима преживелих чланова Младе Босне, Принцип је на то одговорио да „Србија може бити окупирана, али не и побеђена“.

„Србија ће једног дана створити Југославију, мајку свих Јужних Словена“, рекао је Принцип.

Хутнеру је питао Принципа да ли му је жао што ће „своје кости оставити у тамници?“ А Принцип му је рекао да је „са тим рачунао“ када су планирали атентат.

Такође је рекао да никада не би планирао да убије нечију мајку, односно да је Фердинандова супруга Софија стардала сплетом околности.

„Знам ја шта је мајка јер је и ја имам. Случај је хтео да се тако догоди. Зрно не иде увиек куда човек жели и њу сам прво погодио. Наслонише се једно на друго… Он је крив што је хтео заробити и уништити цео наш народ и све Словене“, рекао је Принцип Хутнеру.

СВАКОДНЕВНА МУЧЕЊА И ИЗГЛАДЊИВАЊА У ТЕРЕЗИНУ

Казну је служио у самици, где је полагано умирао од глади и болести, а пребијан је систематски, буквално свакодневно.

У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама робијали су и остали робијаши у злогласном Терезину.

На дан 27. фебруара 1916. сарајевски лист „Хрватски дневник“ навео је речи једног аустријског чиновника, који је тврдио да је Принцип тешко болестан од туберкулозе костију.

Описао га је као човека упалих груди, очију дубоко утиснутих у очне дупље, потпуно изнуреног и на измаку снаге.

Како су након оконачања рата сведочили неки чувари и затвореници, Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је зверски на разноразне начине.

Ставили би га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали док би се велики ексери забадали у Гаврилово тело…

Нема очевица последњих дана Принциповог живота. Али, сачувана је његова смртовница у којој пише да је Принцип умро 28. априла 1918. године у 18.30 часова у соби 33 затвореног дела терезинске болнице. Као узрок смрти наведена је туберкулоза костију.

ЧЕШКИ ВОЈНИК ОТКРИО ПРИНЦИПОВ ГРОБ

Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла. До краја рата нико није знао где му је гроб.

Али, један аустријски војник, Чех Франтишек Лебл, открио је након окончања рата место на коме почива Принцип.

Он је добио наређење да сахрани Принципа на месном католичком гробљу, са инструкцијама да не сме да открије где се гроб налази.

Ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине.

Франтишек Лебл је преживео рат и по повратку одмах отишао у Терезин и на Принципов гроб ставио чешку заставу.

СТИХОВИ НА ЗИДУ ЋЕЛИЈЕ

На дан 9. јуна 1920. извршена је ексхумација Принципових остатака. Међу присутнима био је доктор који је ампутирао Принципову руку услед туберкулозе костију.

Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, Грабежовим и остацима других завереника умрлих у Терезину, пренети у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.

Они који су извршили пребацивање Принципових посмртних остатака у Сарајево открили су на зиду ћелије стихове написане Принциповом руком:

„Наше ће сјене ходати по Бечу,
Лутати по двору, плашећи господу“.

ПРИЦИП, КАО И ДРУГИ СРБИ, ИЗБАЧЕН ИЗ САРАЈЕВА

Дуго након Првог светског рата, Сарајево је у свету било познато по атентату извршеном поред Латинске ћуприје.

Мост је деценијама носио име Гаврила Принципа, да би га бошњачке власти током сукоба дведесетих година прошлог века опет преименовале у Латинску ћуприју.

То је урађено у склопу акције у којој су промењена имена свих улица, ако су носиле имена знаменитих Срба.

Тако су преименоване и две најдуже сарајевске улице – Обала Војоводе Степе и Улица Радомира Путника, које су носиле имена српских војника ослободилаца, али и друге улице и објекти са српским називима.

Млада Босна и Гаврило Принцип данас имају своје дане сећања и дужну пажњу у Републици Српској, где њихови идеали нису заборављени.

Извор: РТРС

Ова вест је прочитана 219 пута.