Прође и 2019. година и упути нас у нову, округлу 2020. У њој смо били сведоци обележавања разних годишњица, петогодишњица, десетогодишњице, … обележавања догађаја из блиске прошлости. Један догађај из „давне“ прошлости, сада стар више од 150 година остао је потпуно незапажен. Ретко која школа у Србији се може похвалити традицијом дужом од 150  година. Једна таква школа налази се у нашој општини. Ради се о основној школи у Бачевцима, трећој школи у Рачанском срезу, после Рогачице и Бајине Баште. Решење о отварању школе у Бачевцима донело је Министарство просвете и црквених дела 13. фебруара 1869. године, а исто је потписао министар Др Димитрије Матић.

Димитрије Матић (1821 – 1884) био је доктор филозофије, министар просвете, министар правде, заступник министра иностраних дела, председник Друштва српске словесности, члан Државног савета, члан Касационог суда, професор Лицеја, председник Скупштине Србије.

Димитрије Матић (1821 – 1884) био је доктор филозофије, министар просвете, министар правде, заступник министра иностраних дела, председник Друштва српске словесности, члан Државног савета, члан Касационог суда, професор Лицеја, председник Скупштине Србије.

Нико из школе, нико из Месне заједнице Бачевци, нико из општинских структура, нико из Школске управе у Ужицу, нико из Министарства просвете, нико… није се сетио да бар једну реч проговори о овом јубилејују и да га на било који начин обележи. Предходних месеци сведоци смо учесталих наступа директора школе у таблоидама и државним телевизијама у којима сам себе хвали, али да помене овај јубилеј ниједном му није пало на памет.

Као бивши ученик, учитељ, наставник, руководилац школе, директор и градитељ нове школске зграде, годинама сам прикупљао документа, фотографије и разне податке о њеним радницима, ученицима, школским зградама, …, тако је настала хроника школе спремна за штампу. Један њен део објављен је у књизи СТРМОВО СЕЛО ПОРЕД ДРИНЕ. Објављивање ове хронике ипак ће морати да сачека нека боља времена.

Овом приликом, повдом 150 година рада и постајања школе на светло дана износим неколико нових докумената, фотографија и података из историјата школе, који нису до сада публиковани.

ПРВИ УЧИТЕЉ ДИМИТРИЈЕ ИЛИЈИЋ

На објаву Министарства просвете, преко званичних новина, јавио се, 18. августа 1869. године Димитрије Илијић, свршивши приправнак; имао је завршена 2 разреда гимназије, једну годину Богословије  и похађао је Педагогијум у Сомбору. Истог дана написао је и молбу да му Министарство исплати унапред 100 пореских гроша, како би могао да отпутује у Бачевце. Одмах по одобрењу исплате позајмице кренуо је у Бачевце и настава је почела почетком септембра.

Молба за пријем у службу свршившег приправника Димитрија Илијића

Молба за пријем у службу свршившег приправника Димитрија Илијића

У МИРУ УЧИТЕЉИ, ПРОСВЕТИЉИ, ПЕСНИЦИ, ПИСЦИ – У РАТУ ОФИЦИРИ

Основна школа у Бачевцима имала је тако познате учитеље свога времена којима се нису могле похвалити ни многе градске основне школе. Ваљда, зато што су Бачевци били најудаљеније школско место Ужичког округа од његовог средишта града Ужице. Тамо су слати они најхрабрији и најслободоумнији,  који су имали смелости и знања да се супроставе властодршцима кад год би уочили њихове противзаконите и нечастиве радње. Али њихово знање и углед у народу држави је у ратним временима увек био добродошао. Ево неколико података о неким учитељима, који су свој траг оставили у бурним, ратним временима кроз које је Србија пролазила.

Томо Деспота Вучићевић (Бачевци, 1853 – 1920) син председника Општине Стрмовске и народног посланика Деспота, био учитељ Основне школе у Бачевцима од 1875 – 1880. године. Учествовао је ослободилачким ратовима 1876 – 1878. године, као ађунтант батаљона народне војске прве класе.

Михаило О. Бугариновић (Севојно, 1864 – Вертекоп, 1916) службовао у Бачевцима 1887. године, одликован сребрном медаљом за грађанске заслуге, подлегао тешкој болести, као ратник на Солунском фронту, у Вертекопу у Грчкој. Име му се налази на списку изгинулих у ратовима 1912 – 1918. године, као и на спомен плочи на Саборној цркви у Ужицу.

Владислав Жеравчић ( Бајина Башта 1875 – Битољ 1918) службовао у Бачевцима 1894. године, учесник балканских и Првог светског рата, после битке на Кајмакчалану  био је  начелник војне станице у Битољу, где умро 1918.године и сахрањен на Српском војничком гробљу.

Андрија Лојаница (Ужице 1875 – Београд , 1959)  учитељ, сатиричар и песник, службовао у Бачевцима 1899 -1900. године, када су школу посетили краљеви Милан и Александар Обреновић и отворена нова школска зграда. Као резервни поручник  учествовао је у оба балканска рата и Првом светском рату. Заробљен је 1915. године и остатак рата провео у немачком логору Грединг.

Стеван А. Обрадовић (Стрмово, 1885 – Ваљево 1957) учитељ, школски надзорник, писац уџбеника, био је учитељ и управитељ школе у Бачевцима од 1906 до 1914. године, оставио драгоцене податке о раду школе до почетка Првог светског рата. Као резервни официр учествовао је у оба балканска и Првом светском рату. Рањен и заробљен 1915. године, остатак рата провео у заробљеничком логору за официре у Ашаху код Салцбурга у Аустрији. По повратку из ропства, октобра 1918. године, службовао је као командир чете у Загребу, Осијеку, Копривници и Печују.

Миладин – Млађо Јована Ковачевић (Ужице 1910 – Карашок, Норвешка 1942) службовао у Бачевцима од фебруара 1938. године до почетка Другог светског рата. У Устанку 1941. године ступио у Прву рачанску партизанску чету, а по оснивању Друге рачанске чете постављен је за командира вода. Као командир чете рањен на Буковима. Затим је распоређен у Штаб Ужичког НОП одреда. При повлачењу Врховног штаба из Ужица остаје у заштитници и тако губи везу са главнином одреда. Заробљен 9. децембра 1941. године на Златибору и депортован у логор на Бањици. У априлу 1942. године упућен је у логор Карашок на северу Норвешке, где су логораши радили на изградњи пута. Болестан, изнемогао и неспособан за рад стрељан је 13. новембра 1942. године. Његово име носи школа у Бачевцима.

Ђорђе Уроша Новаковић први учитељ у Бачевцима после после Првог светског рата. После Бачеваца био учитељ у Ужицу и соколски надзорник за Ужички округ. Када је почео Други светски ступио је у Златиборско – ужички четнички корпус. Био је ађутант и заменик команданта одреда Манојла Кораћа. Ухапшен је од стране Немаца 5. новембра 1942. године, 8. новембра доведен у логор на Бањици, где стрељан 26. новембра 1942. године.

Стеван Уроша Новаковић (р. 1902 ) пре Другог светског рата био је учитељ у Ужицу. Заробљен у Априлском рат 1941. године. Рат провео у заробљеништву. Иако су и он и супруга Босиљка пре рата радили у Ужицу, због припадништва брата Ђорђа четничком покрету упућени су у Бачевце где остају од 1945. до 1953. године.

ОСМОЉЕТКА

Законом о основним школама из 1950. године уведено је обавезно основно школовање за сву децу и омладину од 7 до 15 година.

Народни одбор Среза рачанског, на основу предлога Савета за просвету и културу 15. маја 1953. године доноси одлуку да се у Бачевцима отвори осмогодишња школа. Осмогодишња школа, као петоразредна почела је са радом школске 1953/1954. године. Стрмовци нису са одушевљењем прихватили да децу шаљу до 15 године у школу. После завршеног четвртог разреда, задржавали су их код куће, јер су им били потребнији као чобани. Било је и оних који су долазили у школу сваки други дан, без књига, без прибора, са рукама у џеповима, само да родитељи не би платили казну. Од прве генерације петог разреда редовно су завршило осми разред само њих 13.

Прва генерација ученика који су завршили осми разред са директором школе Слободаном Гавриловићем  Седе с лева на десно: Боривоје Перишић, Богољуб-Крцо Обрадовић, Слободан Гавриловић – директор школе, Полексија Павловић, Милорад Симић и Ненад Мијатовић. Стоје: Станка Обрадовић, Лазар Перишић, Милутин Марковић, Милован Ракић, Милан Милошевић-Равор, Бранислав Миливојевић, Милојко Обрадовић и Рашко Васиљевић

Прва генерација ученика који су завршили осми разред са директором школе Слободаном Гавриловићем
Седе с лева на десно: Боривоје Перишић, Богољуб-Крцо Обрадовић, Слободан Гавриловић – директор школе, Полексија Павловић, Милорад Симић и Ненад Мијатовић.
Стоје: Станка Обрадовић, Лазар Перишић, Милутин Марковић, Милован Ракић, Милан Милошевић-Равор, Бранислав Миливојевић, Милојко Обрадовић и Рашко Васиљевић

ДАН ШКОЛЕ

Посебан доживљај за ученике, наставнике, ђачке родитеље биле су прославе дана школе које су одржаване сваке прве суботе у априлу, а поводом 1. априла рођендана Миладина Ковачивића, чије име носи школа. Сала задружног дома у коме су одржавани ове свачаности била је увек препуна. На некој од изнајмљених ливада, за ову прилику, хиљаде гледалаца пратиле су спортска такмичења ученика из Факовића, Горње Трешнице и Бачеваца.

Дан школе 1967. године – глумачка екипа из представе Хасанагица, са наставницима Стевом Илићем и Недељком Павићевићем.

Дан школе 1967. године – глумачка екипа из представе Хасанагица, са наставницима Стевом Илићем и Недељком Павићевићем.

Аутор: Митар Јосиповић

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 873 пута.