Gost RTV Srebrenica bio je načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić. U razgovoru sa kolegom Marinkom Sekulićem načelnik Grujičić je govorio o aktivnostima u godini na izmaku, o svemu onome što je urađeno ili nije u toku godine, kao i planovima za narednu 2020. godinu.

Srebrenica naslovna

Opština Srebrenica Foto: Drina Info

Na izmaku smo 2019. godine, kako je vi ocenjujete?

Grujičić: Imamo specifičnu situaciju kada je u pitanju Srebrenica, i bez obzira šta uradili to dolazi na osudu pojedinaca koji ne vrednuju ništa što je dobro i na taj način pokušavaju minimiziraju sve ono što se radi. Pogotovo to kritikuju oni što nisu doprineli ni jednu marku Srebrenici, i što ništa iza sebe nisu ostavili, osim stagniranja i zavade među ljudima. Kako god neko gledao mogu ovu godinu kao i prethodne, ja mogu reći da je najbitnije da smo sačuvali dobre međuljudske odnose koje pokušavaju pojedinci da naruše. Uspeli smo da sprovedemo komemoracije bez incidenata, iako je bilo pokušaja da se sve to destabilizuje. Mogu da to istaknem kao vrlo bitno. Mi smo implementirali neke projekte koje smo zacrtali za ovu godinu. Naravno ne ide to kako smo želeli, jer ne zavisi sve od nas. Sve u svemu ono što je bilo planirano u velikoj meri je urađeno.

Šta bi ste posebno izdvojili iz ove godine, neki događaj, nešto što će ostati značajno za Srebrenicu?

Grujičić: Skupština je donela odluku o izgradnju „Spomenika miru“. To je zajednička odluka na Skupštini. U narednom periodu će to biti realizovano, i to pokazuje da Srebreničani ukoliko razmišljaju svojom glavom mogu da žive zajedno i u dobrim odnosima. Ukoliko se umeša politika sa strane onda dolazi do raznih podvala, ali svi moramo da damo zajednički doprinos da Srebrenica ide napred. Kao najveći neuspeh mogu da istaknem to da Srebrenica svaki dan gubi po nekog stanovnika. Imamo taj trend raseljavanja i time treba da se pozabave svi. Mnogi tu ne razumeju da odbornici imaju mnogo udela u rešavanju pitanja i problema. Ni jednu odluku ne donosi načelnik sam. Trebalo bi održati Tematsku sednicu sa pitanjem kako zadržati stanovnike. Trend je takav da ljudi ovdje dobiju poslove na neodređeno, i onda kupe stanove ili kuće u Bratuncu i odsele, a zadrže radno mesto u Srebrenici. To je naš hendikep.

Mladen Grujičić Foto: Drina Info

Mladen Grujičić Foto: Drina Info

Kako ocenjujete saradnju Vas sa Skupštinom?

Grujičić: Mnogo bolje sada funkcioniše sada skupštinska većina nego pre. U skupštinskoj većini se nalaze ljudi koji žele nešto da urade. Uvek je u prethodnom periodu bilo buntovnika koji su razvaljivali većinu. Videli ste i sami da se odluke donose bez neke preterane i žučne rasprave. Kabinet načelnika i Skupština dobro funkcionišu. Zadatak svih treba, pa i odbornika treba da bude da daju svoj doprinos kroz konkretne predloge. Svi radimo, pa i grešimo, ali želimo da oni koji odlučuju i koji se pitaju daju svoj doprinos.

Šta kažu statistike šta imamo više, a šta manje u odnosu na neki prošli period?

Grujičić: Generalno imamo više radnih mesta. I to ne može niko da ospori. Svi oni koji misle da su ovo šarene laže i priče mogu da dođu i da im to dokumentujemo. Samo naprimer u Ekonomiku zaposleno je 47 osoba. U Šivari u kojoj smo imali problema, došlo je do promene investitora, biće nastavljen posao. Danas tu radi 20 radnica. Ima tu još fabrika koje su proširile svoje kapacitete. Mislim da imamo problem sa radnom snagom, i kada su u pitanju ljudi koji žele da rade. Oni koji najviše kritikuju po društvenim mrežama uglavnom ne žele da rade. Više puta je mnogima nuđeno da rade, pa su napuštali poslove. Mi smo registrovali šest firmi na području naše opštine. Dve sam već pomenuo. Treća je firma koja se bavi proizvodnjom ogrevnog drveta. Imamo „AS drvo“ koje je registrovano i instaliralo mašine. Čekamo priključak električne energije, ali to nije do nas. Imamo firmu „Mark mileks“. To je građevinska firma. Imaju 15-ak radnika, i rade građevinske poslove. Trenutno grade jednu zgradu u Bratuncu. Ekonomik ima potrebu da proširi svoje kapacitete. Oni planiraju da prošire lepezu svojih proizvoda.

Bilo je najava da će se otvoriti neke firme kao što je fabrika mleka, fabrika stolica, kamenolom?

Grujičić: Što se tiče kamenoloma došlo je do faze izdavanja koncesije. Vrlo brzo će biti potpisana koncesija i oni očekuju početak prozivodnje na proleće. Imali smo dobru ideju i zamisao da sa austrijskim kompanijama otvorimo fabriku mleka koja je ista kao u Klagenfurtu. Međutim, trebalo je da opština uloži milion evra u taj pogon, investitor bi uložio dva miliona. Mi jednostavno nemamo ta finansijska sredstva. Mi smo im ponudili prostor gde mogu da podignu fabriku. Međutim, do realizacije tog projekta nije došlo. Fabrika za proizvodnju stolica je priča oko koje se digla čitava famozna priča. Mi smo taj prostor koji je 3, 3 hektara. Jedan Slovenac je taj objekat od firme Srebrenica prevoz kupio za 2 miliona i 65 hiljada maraka. Mi smo taj objekat kupili za 1,5 miliona KM. U taj objekat smo mislili da uselimo firmu za proizvodnju stolica. Međutim, ugovor koji su oni ponudili je zahtevao da opština uloži četiri miliona maraka, i još mnogo toga da uradimo o čemu nikada nismo razgovarali. Jedan besmislen ugovor koji ja nisam želio prihvatiti.

Stagnira li Srebrenica ili napreduje?

Grujičić: Srebrenica ne stagnira. To se vidi budžetu koji je usvojen za 2020. godinu u iznosu od 11,2 miliona KM. Mi smo podigli kredit od 2,4 miliona KM, ali i bez tog kredita naš budžet je uvećan za 1,2 miliona KM. Problem je politika koja ima uticaja u Srebrenici, politika ljudi koji ne žive u Srebrenici. Srebrenica ne stagnira, ali ono što je najveći problem jeste manjak stanovnika. Mnogo toga bi bilo otvoreno, ali svako gleda svoju ekonomsku računicu. Problem je ta ranija politika koju smo nasledili, a koja je doprinela da ljudi sele iz Srebrenice. Ljudi dobiju poslove ovde i onda odu na druga mesta i kupe stanove ili kuće recimo u Bratuncu. Ja sam skupštini više puta predlagao da uvedemo neke mere za one koji napuštaju grad da napuste i radno mesto, i oslobode prostor onima koji žive ovde. Da nema Srebrenice verovatno bi Bratunac bio u katastrofalnom stanju. Iz Bratunca u Srebrenici radi više od 1500 ljudi. Mnogi i ne troše svoje plate ovde. To je glavni razlog. Mi se trudimo da otvaramo neke nove pogone. Nemam ja zamerku za ljude koji rade, ali imam na one koji žive ovde, i kad dobiju stalne poslove onda napuste i kupe stan u drugom mestu. U većim gradovima imamo situaciju da ljudi odlaze u inostranstvo. Međutim, šta da radimo, naše je da se borimo i stvorimo uslove.

Na vaš račun u medijima (poput „Afere“ i „Kurira“) je bilo pisanja dosta za zloupotrebu donacije iz Srbije?

Grujičić: Više puta sam ja objašnjavao kada je u pitanju ta situacija. Više nemam nameru nikome da objašnjavam. Postoje institucije koje treba da se bave tim. Tražimo da Tužilaštvo provede postupak i ispita ukoliko ima nepravilnosti. Mediji treba da rade svoj posao, a ljudi koji nema šta da drugo rade neka dele te članke. Ja ću da radim svoj posao. Svakom kome nešto nije jasno neka se obradi institucijama. Ja više neću to komentaristati jer ne želim da pridajem važnost tim ljudima koji žele da afirmištu te teme koje degradiraju nečiji rad, doprinose rušenju ugleda, doprinose da neki nesposobni dođu na vlast i da time teraju ljude iz našeg grada. Nekadašnje vlasti su prodale mnoge parcele, prostore, i evo šta imamo od tih objekata, nemamo ništa. Mi imamo potrebe da proširimo kapacitete, ali moramo da sad kupujemo objekte koji su bili naši nekad. Nemamo mi sredstava da kupimo te sve objekte koje je nekad neko prodao. Sve što je kupljeno je opštinsko, nije ničije privatno vlasništvo. Uspeli smo uvećati imovinu opštine za nekoliko miliona.

Moramo se još malo vratiti ovim prozivkama na vaš račun. Evo baš danas na portalu „Faktor“ predsednik opštinskog odbora SDA Alija Tabaković vas i vašeg zamjenika Hamdiju Fejzića proziva direktno da delite donaciju od Saudijske Arabije po sijelima i kafanama?

Grujičić: Ono što je bitno da javnost zna jeste da taj projekat datira iz 2015. godine. Nakon tog to su dve godine vladavine tadašnjeg načelnika Ćamila Durakovića. Ta donacija je išla 80% prema Bošnjacima i nikako mi nije jasno kako to niko nije do sada inicirao da se pokrene sa mrtve tačke. Kada sam došao na ovu funkciju ja sam pokrenuo to pitanje i od 2016. godine počelo se rešavati pitanje donacije Srebrenici od Saudijskog fonda u iznosu od dva miliona KM. Projekat koji je bio planiran pored ovog projekta jeste jedna stambena zgrada. Niko se prije mene nije udostojio da ode, i da razgovara. Čak prethodne vlasti su dale prostor koji ne zadovoljava ni minimum uslova, na kojem je nemoguće izgraditi stambenu zgradu, gde nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi. Očigledno je bila opstrukcija da se ta zgrada ne napravi u Srebrenici. Kada sam objasnio o čemu se radi, da nema prostora ni za jednu zgradu, a oni su planirali da izgrade još jednu zgradu, i oni su to sve hteli da spakuju na bivšem tržnom centru ispod crkve, gde se ne može ništa uraditi. Predložio sam drugo idejno rešenje, ali neko je to opstruisao i taj projekat se više i ne pominje. U tom periodu bio je na vlasti i Alija Tabaković, koji je mogu da kažem bio vrlo kooperativan, i vrlo za saradnju, tada i protiv bošnjačkih interesa za što su ga mnogi prozivali, ali tada je bio u vlasti pa mu je to odgovaralo. Kada je u pitanju donacija Saudijskog fonda imali smo nekoliko komisija koje su se smenjivale. Njegova komisija je napravila spisak koji nije bio adekvatan, bio je po političkoj liniji na kome su se nalazili ukućani njegovih odbornika i tako dalje. Nakon toga je usledila promena vlasti i promena komisije. Onda je došla izborna godina za državni nivo, i mi smo tu svesno napravili zastoj da se ta donacija ne zloupotrebljava. Onda smo uz salgasnsti koje moramo da dobijamo od ambasade Saudijske Arabije išli korak po korak. Ono što nam je zadnje traženo pre zadnjeg sastanka jeste da pripremimo spisak koji je komisija sačinila, da priremimo tendersku dokumentaciju. Mi smo to uradili. Dobili smo saglasnost za dalje korake. Formirali smo novu komisiju koja će uraditi kancelarijski posao i eliminisati sve one koji su u međuvremenu dobili neku donaciju od drugih donatora. To je ono što treba da zna javnost. Ovaj projekat verovatno ne bi nikad bio implementiran da je ostala predhodna vlast. Što se tiče prozivki od strane Alije Tabakovića mogu reći da ja formiram komisiju iz vladajuće garniture i ljudi koji su kompetentni. Projekat će biti implementiran do kraja 2020. godine. Naravno da ostaje žal Aliji Tabakoviću što on nije mogao da raspolaže sa tom donacijom i da usmerava u svoje glasače jer ide izborna godina, i verovatno mu je još više žao što ne može da kupi neke glasove. Zato pokušava i na ovakve načine. Ja sa Hamdijom nikada nisam sedio u kafani, pogotovo ne na nekim sijelima. Komisija je napravila odabir tih ljudi. Jedna komisija je napravila jedan spisak kada je bio Alija, sadašnja garnitura bošnjačkih predstavnika je napravila drugi spisak. Mi smo se trudili da zadovoljimo što više ljudi, jer nam je jasno rečeno da je ovo jedan od manjih projekata koji Saudijska Arabija namerava usmeriti u Srebrenicu.

Alija Tabaković u „Faktor-u“ kaže da Vojin Pavlović koji često u Srebrenici izaziva neke incidente, te da je on vaša produžena ruka?

Grujičić: Videli ste moje stavove kada je u pitanju to udruženje koje broji dva člana. To su ljudi kojima neko plaća da naprave neke incidente kojih nije bilo. Onda je došla inicijativa da se postavi spomenik gospodinu Čurkinu, kojem ja od srca zahvaljujem za sve što je uradio, ali u razgovoru sa ruskim ambasadorom usaglasili smo da jedan takav gest nije potreban Srebrenici kada pokušavamo da stavimo na stabilne noge međuljudske odnose. Ta inicijativa je bila samo inicijativa koja nije prošla. Došle su nove inicijative od istih inicijatora. To je jedan čovek koji na osnovu tragedije ljudi skuplja novac po opštinama i zloupotrebljava to. Sada je došla i nova inicijativa koja ne bi prošla ni u Bratuncu. Ja pozivam tog Pavlovića da sve te inicijative pokrene u Bratuncu. Mi imamo ovdje udruženja koja su legalna i legitimna. Oni kada pokrenu neku inicijativu onda ćemo razgovarati. Ne postoji skupštinska odluka da se može postavljati u urbanom delu grada bilo kakav spomenik ili ploča. Te inicijative ili sada nametanje te produžene ruke ne stoje. Ja znam da je Alija Tabaković produžena ruka Islamskoj zajednici i tako pokušava da se ponaša, otkupljujući stanove, čineći raseljavanje srpskog stanovništva iz Srebrenice. Ali to je njegov posao koji on radi. Posao onih koji prodaju svoju imovinu takvoj osobi treba da shvate šta je njegov zadatak i namera. Imao je priliku kada je bio u vlasti, kada je bio predsednik Skupštine, i tada nije pokrenuo niti jednu inicijativu, da pomogne Bošnjacima, a kamoli srpskom stanovništvu. Kada izgube stolicu svi bi nešto da menjaju, dok sede u stolici svi su lojalni, okrenuti svojim interesima i baš ih briga za narod. Počela je kampanja i to se vidi. Moja kampanja je počela 2016. godine kada sam preuzeo funkciju načelnika. Ja radim ono što trebam. Ne mora načelnik biti Mladen Grujičić, a Mladen će i tada živeti u Srebrenici sa svojom porodicom. Oni koji se nameću da budu protiv kandidati neka dođu i žive u Srebrenici bar dva meseca, pa onda se pokažu kao dobronamerni Srebrenici, a ne da žive u Zvorniku, Bratuncu, Bajni Bašti, a nama bi da kroje ovde. Nemaju snage ni u svojoj porodici da zavedu red. To je ono što treba građana prepoznaju. Volio bih da se suočim sa tim ljudima, pa i ovako u emisiji da otvoreno pričamo pred narodom.

Banja Guber?

Grujičić: Banju Guber zloupotrebljavaju mnogi, zapravo dušebrižnici koji i ne znaju kako stvari funkcioništu, ko je vlasnik Banje, ko je vlasnik koncesije. Bitno je da mnogi obmanjuju javnost. Kada je Banja Guber u pitanju ja sam najavio da je 2019. godina godina za rehabilitaciju za Banju Guber. To su najavili i tada predsednik Milorad Dodik, i Željka Cvijanović. Ono što nije jednostavno jeste rešavanje imovinsko pravnih odnosa. Mi smo formirali tim koji se bavi tim pitanjem. Imali smo nameru da kada smo podizali kredit usmerimo sredstva u rehabilitaciju bar onog dela šetališta, da napravimo turističku ponudu. Međutim, rečeno nam je da ne smemo ništa raditi dok se ne reše ti imovinsko pravni odnosi. Imamo podršku države, i sada je već druga situacija. Mi kao opština nećemo imati mnogo uticaja jer je to državno pitanje. Koncesija je vraćena iz nadležnosti privaatnog lica na vladu RS-a. To je dobro, jer Vlada može da koncesiju da bilo kome ko je zainteresovan i ko će pokreniti Banju Guber. Što se tiče objekata i imovine, ona je na privatnom licu sa kojim će tim koji je formiran razgovarati. Kako će to biti rešeno to ćemo videti. Mi ćemo biti uključeni u delu u kojem možemo biti. Neću više da licitiram vremenom jer ne zavisi od mene, ni od opštine, ali imamo obećanja da će u 2020. godini biti rešeni imovinsko pravni odnosi. Sve dok se ne reši to banja Guber na tom potezu ne može biti aktivna. Nekoliko godina se stagniralo, ali eto stavili smo jedan manji objekat u funkciju, to je mali ugostiteljski objekat. Tako da smo imali priliku letos da vidimo daleko veći broj ljudi na šetalištu. Dok se ne reši pitanje imovinsko pravnih odnosa mi ne možemo puno toga uraditi. Verujem da ćemo imati rešenje, jer banja Guber je glavni ključ razvoja Srebrenice, i kapacitet koji će vratiti turiste u Srebrenicu. Sa banjom Guber će se otvoriti i druge stvari i potencijali.

Kakvi su planovi za 2020. godinu?

Grujičić: Nije ovo predizborna kampanja, i ne želim da to neko shvati na taj način. Od kreditnog zaduženja mi smo decidno doneli odluke na Skupštini, i te odluke se moraju poštovati. Mi taj novac moramo usmeravati namenski. Cilj je da uradimo infrastrukturne projekte. Možda neko kaže da ne treba asfaltirati puteve, ali smatram da je asfaltni put najjeftiniji dugoročno, pogotovo kada se uzme u obzir razuđenost opštine Srebrenica. U asfaltiranje će biti usmereno 900 hiljada KM, 200 hiljada KM u održivi povratak kroz podelu kontejnera. Uložićemo 250 hiljada KM u izgradnju parking garaže koja je neophodna Srebrenici. Planiramo da uradimo i park koji je u samom centru grada. Projekat izgradnje kolektora je otišao prema evropskim fondovima i nadam se da će proći to. Radićemo na sanaciji klizišta koja nam ugrožavaju putne komunikacije i kuće. Izgradićemo i „Spomenik miru“. Odluku je izglasala Skupština opštine. Plan je da uradimo fasade u ulici Baratova na tri zgrade, kao i na zgradama iznad parka. Mi ćemo u narednoj godini uložiti preko tri miliona KM u planirane projekte.

Izvor: RTV Srebrenica

Ova vest je pročitana 139 puta.