Гост РТВ Сребреница био је начелник општине Сребреница Младен Грујичић. У разговору са колегом Маринком Секулићем начелник Грујичић је говорио о активностима у години на измаку, о свему ономе што је урађено или није у току године, као и плановима за наредну 2020. годину.

Сребреница насловна

Општина Сребреница Фото: Дрина Инфо

На измаку смо 2019. године, како је ви оцењујете?

Грујичић: Имамо специфичну ситуацију када је у питању Сребреница, и без обзира шта урадили то долази на осуду појединаца који не вреднују ништа што је добро и на тај начин покушавају минимизирају све оно што се ради. Поготово то критикују они што нису допринели ни једну марку Сребреници, и што ништа иза себе нису оставили, осим стагнирања и заваде међу људима. Како год неко гледао могу ову годину као и претходне, ја могу рећи да је најбитније да смо сачували добре међуљудске односе које покушавају појединци да наруше. Успели смо да спроведемо комеморације без инцидената, иако је било покушаја да се све то дестабилизује. Могу да то истакнем као врло битно. Ми смо имплементирали неке пројекте које смо зацртали за ову годину. Наравно не иде то како смо желели, јер не зависи све од нас. Све у свему оно што је било планирано у великој мери је урађено.

Шта би сте посебно издвојили из ове године, неки догађај, нешто што ће остати значајно за Сребреницу?

Грујичић: Скупштина је донела одлуку о изградњу „Споменика миру“. То је заједничка одлука на Скупштини. У наредном периоду ће то бити реализовано, и то показује да Сребреничани уколико размишљају својом главом могу да живе заједно и у добрим односима. Уколико се умеша политика са стране онда долази до разних подвала, али сви морамо да дамо заједнички допринос да Сребреница иде напред. Као највећи неуспех могу да истакнем то да Сребреница сваки дан губи по неког становника. Имамо тај тренд расељавања и тиме треба да се позабаве сви. Многи ту не разумеју да одборници имају много удела у решавању питања и проблема. Ни једну одлуку не доноси начелник сам. Требало би одржати Тематску седницу са питањем како задржати становнике. Тренд је такав да људи овдје добију послове на неодређено, и онда купе станове или куће у Братунцу и одселе, а задрже радно место у Сребреници. То је наш хендикеп.

Младен Грујичић Фото: Дрина Инфо

Младен Грујичић Фото: Дрина Инфо

Како оцењујете сарадњу Вас са Скупштином?

Грујичић: Много боље сада функционише сада скупштинска већина него пре. У скупштинској већини се налазе људи који желе нешто да ураде. Увек је у претходном периоду било бунтовника који су разваљивали већину. Видели сте и сами да се одлуке доносе без неке претеране и жучне расправе. Кабинет начелника и Скупштина добро функционишу. Задатак свих треба, па и одборника треба да буде да дају свој допринос кроз конкретне предлоге. Сви радимо, па и грешимо, али желимо да они који одлучују и који се питају дају свој допринос.

Шта кажу статистике шта имамо више, а шта мање у односу на неки прошли период?

Грујичић: Генерално имамо више радних места. И то не може нико да оспори. Сви они који мисле да су ово шарене лаже и приче могу да дођу и да им то документујемо. Само например у Економику запослено је 47 особа. У Шивари у којој смо имали проблема, дошло је до промене инвеститора, биће настављен посао. Данас ту ради 20 радница. Има ту још фабрика које су прошириле своје капацитете. Мислим да имамо проблем са радном снагом, и када су у питању људи који желе да раде. Они који највише критикују по друштвеним мрежама углавном не желе да раде. Више пута је многима нуђено да раде, па су напуштали послове. Ми смо регистровали шест фирми на подручју наше општине. Две сам већ поменуо. Трећа је фирма која се бави производњом огревног дрвета. Имамо „АС дрво“ које је регистровано и инсталирало машине. Чекамо прикључак електричне енергије, али то није до нас. Имамо фирму „Марк милекс“. То је грађевинска фирма. Имају 15-ак радника, и раде грађевинске послове. Тренутно граде једну зграду у Братунцу. Економик има потребу да прошири своје капацитете. Они планирају да прошире лепезу својих производа.

Било је најава да ће се отворити неке фирме као што је фабрика млека, фабрика столица, каменолом?

Грујичић: Што се тиче каменолома дошло је до фазе издавања концесије. Врло брзо ће бити потписана концесија и они очекују почетак прозиводње на пролеће. Имали смо добру идеју и замисао да са аустријским компанијама отворимо фабрику млека која је иста као у Клагенфурту. Међутим, требало је да општина уложи милион евра у тај погон, инвеститор би уложио два милиона. Ми једноставно немамо та финансијска средства. Ми смо им понудили простор где могу да подигну фабрику. Међутим, до реализације тог пројекта није дошло. Фабрика за производњу столица је прича око које се дигла читава фамозна прича. Ми смо тај простор који је 3, 3 хектара. Један Словенац је тај објекат од фирме Сребреница превоз купио за 2 милиона и 65 хиљада марака. Ми смо тај објекат купили за 1,5 милиона КМ. У тај објекат смо мислили да уселимо фирму за производњу столица. Међутим, уговор који су они понудили је захтевао да општина уложи четири милиона марака, и још много тога да урадимо о чему никада нисмо разговарали. Један бесмислен уговор који ја нисам желио прихватити.

Стагнира ли Сребреница или напредује?

Грујичић: Сребреница не стагнира. То се види буџету који је усвојен за 2020. годину у износу од 11,2 милиона КМ. Ми смо подигли кредит од 2,4 милиона КМ, али и без тог кредита наш буџет је увећан за 1,2 милиона КМ. Проблем је политика која има утицаја у Сребреници, политика људи који не живе у Сребреници. Сребреница не стагнира, али оно што је највећи проблем јесте мањак становника. Много тога би било отворено, али свако гледа своју економску рачуницу. Проблем је та ранија политика коју смо наследили, а која је допринела да људи селе из Сребренице. Људи добију послове овде и онда оду на друга места и купе станове или куће рецимо у Братунцу. Ја сам скупштини више пута предлагао да уведемо неке мере за оне који напуштају град да напусте и радно место, и ослободе простор онима који живе овде. Да нема Сребренице вероватно би Братунац био у катастрофалном стању. Из Братунца у Сребреници ради више од 1500 људи. Многи и не троше своје плате овде. То је главни разлог. Ми се трудимо да отварамо неке нове погоне. Немам ја замерку за људе који раде, али имам на оне који живе овде, и кад добију сталне послове онда напусте и купе стан у другом месту. У већим градовима имамо ситуацију да људи одлазе у иностранство. Међутим, шта да радимо, наше је да се боримо и створимо услове.

На ваш рачун у медијима (попут „Афере“ и „Курира“) је било писања доста за злоупотребу донације из Србије?

Грујичић: Више пута сам ја објашњавао када је у питању та ситуација. Више немам намеру никоме да објашњавам. Постоје институције које треба да се баве тим. Тражимо да Тужилаштво проведе поступак и испита уколико има неправилности. Медији треба да раде свој посао, а људи који нема шта да друго раде нека деле те чланке. Ја ћу да радим свој посао. Сваком коме нешто није јасно нека се обради институцијама. Ја више нећу то коментаристати јер не желим да придајем важност тим људима који желе да афирмишту те теме које деградирају нечији рад, доприносе рушењу угледа, доприносе да неки неспособни дођу на власт и да тиме терају људе из нашег града. Некадашње власти су продале многе парцеле, просторе, и ево шта имамо од тих објеката, немамо ништа. Ми имамо потребе да проширимо капацитете, али морамо да сад купујемо објекте који су били наши некад. Немамо ми средстава да купимо те све објекте које је некад неко продао. Све што је купљено је општинско, није ничије приватно власништво. Успели смо увећати имовину општине за неколико милиона.

Морамо се још мало вратити овим прозивкама на ваш рачун. Ево баш данас на порталу „Фактор“ председник општинског одбора СДА Алија Табаковић вас и вашег замјеника Хамдију Фејзића прозива директно да делите донацију од Саудијске Арабије по сијелима и кафанама?

Грујичић: Оно што је битно да јавност зна јесте да тај пројекат датира из 2015. године. Након тог то су две године владавине тадашњег начелника Ћамила Дураковића. Та донација је ишла 80% према Бошњацима и никако ми није јасно како то нико није до сада иницирао да се покрене са мртве тачке. Када сам дошао на ову функцију ја сам покренуо то питање и од 2016. године почело се решавати питање донације Сребреници од Саудијског фонда у износу од два милиона КМ. Пројекат који је био планиран поред овог пројекта јесте једна стамбена зграда. Нико се прије мене није удостојио да оде, и да разговара. Чак претходне власти су дале простор који не задовољава ни минимум услова, на којем је немогуће изградити стамбену зграду, где нису решени имовинско – правни односи. Очигледно је била опструкција да се та зграда не направи у Сребреници. Када сам објаснио о чему се ради, да нема простора ни за једну зграду, а они су планирали да изграде још једну зграду, и они су то све хтели да спакују на бившем тржном центру испод цркве, где се не може ништа урадити. Предложио сам друго идејно решење, али неко је то опструисао и тај пројекат се више и не помиње. У том периоду био је на власти и Алија Табаковић, који је могу да кажем био врло кооперативан, и врло за сарадњу, тада и против бошњачких интереса за што су га многи прозивали, али тада је био у власти па му је то одговарало. Када је у питању донација Саудијског фонда имали смо неколико комисија које су се смењивале. Његова комисија је направила списак који није био адекватан, био је по политичкој линији на коме су се налазили укућани његових одборника и тако даље. Након тога је уследила промена власти и промена комисије. Онда је дошла изборна година за државни ниво, и ми смо ту свесно направили застој да се та донација не злоупотребљава. Онда смо уз салгаснсти које морамо да добијамо од амбасаде Саудијске Арабије ишли корак по корак. Оно што нам је задње тражено пре задњег састанка јесте да припремимо списак који је комисија сачинила, да приремимо тендерску документацију. Ми смо то урадили. Добили смо сагласност за даље кораке. Формирали смо нову комисију која ће урадити канцеларијски посао и елиминисати све оне који су у међувремену добили неку донацију од других донатора. То је оно што треба да зна јавност. Овај пројекат вероватно не би никад био имплементиран да је остала предходна власт. Што се тиче прозивки од стране Алије Табаковића могу рећи да ја формирам комисију из владајуће гарнитуре и људи који су компетентни. Пројекат ће бити имплементиран до краја 2020. године. Наравно да остаје жал Алији Табаковићу што он није могао да располаже са том донацијом и да усмерава у своје гласаче јер иде изборна година, и вероватно му је још више жао што не може да купи неке гласове. Зато покушава и на овакве начине. Ја са Хамдијом никада нисам седио у кафани, поготово не на неким сијелима. Комисија је направила одабир тих људи. Једна комисија је направила један списак када је био Алија, садашња гарнитура бошњачких представника је направила други списак. Ми смо се трудили да задовољимо што више људи, јер нам је јасно речено да је ово један од мањих пројеката који Саудијска Арабија намерава усмерити у Сребреницу.

Алија Табаковић у „Фактор-у“ каже да Војин Павловић који често у Сребреници изазива неке инциденте, те да је он ваша продужена рука?

Грујичић: Видели сте моје ставове када је у питању то удружење које броји два члана. То су људи којима неко плаћа да направе неке инциденте којих није било. Онда је дошла иницијатива да се постави споменик господину Чуркину, којем ја од срца захваљујем за све што је урадио, али у разговору са руским амбасадором усагласили смо да један такав гест није потребан Сребреници када покушавамо да ставимо на стабилне ноге међуљудске односе. Та иницијатива је била само иницијатива која није прошла. Дошле су нове иницијативе од истих иницијатора. То је један човек који на основу трагедије људи скупља новац по општинама и злоупотребљава то. Сада је дошла и нова иницијатива која не би прошла ни у Братунцу. Ја позивам тог Павловића да све те иницијативе покрене у Братунцу. Ми имамо овдје удружења која су легална и легитимна. Они када покрену неку иницијативу онда ћемо разговарати. Не постоји скупштинска одлука да се може постављати у урбаном делу града било какав споменик или плоча. Те иницијативе или сада наметање те продужене руке не стоје. Ја знам да је Алија Табаковић продужена рука Исламској заједници и тако покушава да се понаша, откупљујући станове, чинећи расељавање српског становништва из Сребренице. Али то је његов посао који он ради. Посао оних који продају своју имовину таквој особи треба да схвате шта је његов задатак и намера. Имао је прилику када је био у власти, када је био председник Скупштине, и тада није покренуо нити једну иницијативу, да помогне Бошњацима, а камоли српском становништву. Када изгубе столицу сви би нешто да мењају, док седе у столици сви су лојални, окренути својим интересима и баш их брига за народ. Почела је кампања и то се види. Моја кампања је почела 2016. године када сам преузео функцију начелника. Ја радим оно што требам. Не мора начелник бити Младен Грујичић, а Младен ће и тада живети у Сребреници са својом породицом. Они који се намећу да буду против кандидати нека дођу и живе у Сребреници бар два месеца, па онда се покажу као добронамерни Сребреници, а не да живе у Зворнику, Братунцу, Бајни Башти, а нама би да кроје овде. Немају снаге ни у својој породици да заведу ред. То је оно што треба грађана препознају. Волио бих да се суочим са тим људима, па и овако у емисији да отворено причамо пред народом.

Бања Губер?

Грујичић: Бању Губер злоупотребљавају многи, заправо душебрижници који и не знају како ствари функционишту, ко је власник Бање, ко је власник концесије. Битно је да многи обмањују јавност. Када је Бања Губер у питању ја сам најавио да је 2019. година година за рехабилитацију за Бању Губер. То су најавили и тада председник Милорад Додик, и Жељка Цвијановић. Оно што није једноставно јесте решавање имовинско правних односа. Ми смо формирали тим који се бави тим питањем. Имали смо намеру да када смо подизали кредит усмеримо средства у рехабилитацију бар оног дела шеталишта, да направимо туристичку понуду. Међутим, речено нам је да не смемо ништа радити док се не реше ти имовинско правни односи. Имамо подршку државе, и сада је већ друга ситуација. Ми као општина нећемо имати много утицаја јер је то државно питање. Концесија је враћена из надлежности приваатног лица на владу РС-а. То је добро, јер Влада може да концесију да било коме ко је заинтересован и ко ће покренити Бању Губер. Што се тиче објеката и имовине, она је на приватном лицу са којим ће тим који је формиран разговарати. Како ће то бити решено то ћемо видети. Ми ћемо бити укључени у делу у којем можемо бити. Нећу више да лицитирам временом јер не зависи од мене, ни од општине, али имамо обећања да ће у 2020. години бити решени имовинско правни односи. Све док се не реши то бања Губер на том потезу не може бити активна. Неколико година се стагнирало, али ето ставили смо један мањи објекат у функцију, то је мали угоститељски објекат. Тако да смо имали прилику летос да видимо далеко већи број људи на шеталишту. Док се не реши питање имовинско правних односа ми не можемо пуно тога урадити. Верујем да ћемо имати решење, јер бања Губер је главни кључ развоја Сребренице, и капацитет који ће вратити туристе у Сребреницу. Са бањом Губер ће се отворити и друге ствари и потенцијали.

Какви су планови за 2020. годину?

Грујичић: Није ово предизборна кампања, и не желим да то неко схвати на тај начин. Од кредитног задужења ми смо децидно донели одлуке на Скупштини, и те одлуке се морају поштовати. Ми тај новац морамо усмеравати наменски. Циљ је да урадимо инфраструктурне пројекте. Можда неко каже да не треба асфалтирати путеве, али сматрам да је асфалтни пут најјефтинији дугорочно, поготово када се узме у обзир разуђеност општине Сребреница. У асфалтирање ће бити усмерено 900 хиљада КМ, 200 хиљада КМ у одрживи повратак кроз поделу контејнера. Уложићемо 250 хиљада КМ у изградњу паркинг гараже која је неопходна Сребреници. Планирамо да урадимо и парк који је у самом центру града. Пројекат изградње колектора је отишао према европским фондовима и надам се да ће проћи то. Радићемо на санацији клизишта која нам угрожавају путне комуникације и куће. Изградићемо и „Споменик миру“. Одлуку је изгласала Скупштина општине. План је да урадимо фасаде у улици Баратова на три зграде, као и на зградама изнад парка. Ми ћемо у наредној години уложити преко три милиона КМ у планиране пројекте.

Извор: РТВ Сребреница

Ова вест је прочитана 95 пута.