Свети Никола се празнује у целом хришћанском свету и најчешћа је слава код Срба, где половина слави, а друга половина иде на славу.

Свети Никола

Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Николи је, како сведочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивој вери у Исуса Христа. После смрти родитеља, разделио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.

По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе. Када је настало љуто гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, Никола је допао тамнице и у њој провео много година, све док цар Константин не даде свима слободу, те се Никола опет врати на своју архиепископску столицу.

Никола је обишао сва света места. На овом путу десили су се многи чудновати случајеви. Прича се да када се Светитељ навезао на море, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмијавали су Николу што говори о стварима које неразуме, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро навукоше густи црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве запенушаних таласа. Никола паде Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша.

Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољи. Једном је завладала велика глад у Ликији, а у Италији је био један трговац који је имао много жита. Њему се Никола обратио у сну понудивши му три златника да одвезе брод пун жита у Ликију. Трговац тако и учини. Сво своје жито је продао, а град Мир спасио од глади.

Свети отац Никола

Никола је био и вешт дипломата. Једном је избила побуна у Фригији. Цар Константин посла тројицу војвода са војском да угуше побуну, међутим војници су се искрцали у Ликију, где су одмах почели да злостављају становништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу и замолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то време један невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, који је хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина. Никола је сиромаха спасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости и среброљубља. Војводе су затим наставиле пут у Фигију где су угушиле буну. Вративши се цару Контантину, војводе су очекивале награду и похвалу, али један царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницу. Из тамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења. Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опрост војводама. Када су се војводе захвалиле цару што им је поштедио живот, он им је саопштио да то није он урадио, него да је за то заслужан свети човек, Никола.

Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као „господар мора”. У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Свети Никола се празнује као дечји празник у Немачкој, Холандији и Белгији, тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола). Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Словени са Дона који су посећивали Николин гроб и тамо тражили избављење и доводили болесне ради излечења. Отуда се може објаснити зашто је Св. Никола толико омиљен код Срба.

Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренете у Бари у Италију. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је, како је сматрао, свети Никола повратио вид. Житије Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског можете прочитати овде.

Ова вест је прочитана 228 пута.