Na današnji dan upokojio se u Gospodu patrijarh srpski Pavle Stojčević. Bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i na tronu Svetog Save je proveo punih 19 godina od 1990. do 2009. godine. Njegova svetost patrijarh srpski Pavle je bio omiljen među narodom zbog svoje skromnosti i istinoljubivosti, a čije poruke su i danas aktuelne.

Živeo je kao da će mu svaki dan biti sudnji i svaka reč poslednja, ispunjavajući sopstvene reči: ”Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače a samo on se raduje“.

Foto: Stevan Kragujević

Foto: Stevan Kragujević

Patrijarh Pavle, čije je svetovno ime bilo Gojko Stojčević, rođen je na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – 11. septembra 1914. godine u Kućancima, kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.

On i brat Dušan su rano ostali bez oba roditelja, a brigu o njima preuzela je očeva sestra Senka, koju je patrijarh nazivao drugom majkom. Osnovnu školu završio je u Kućancima, Nižu gimnaziju u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu.

U Beogradu je 1936. godine upisao Bogoslovski fakultet, a vanredno je završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet, na kojem je stigao do druge godine studija. Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde ga je zatekao Drugi svetski rat.

U proleće 1942. godine njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u Manastir Svete Trojice u Ovčaru, a od 1944. godine radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne.

Te godine je oboleo od tuberkuloze. Odatle je, iz zdravstvenih razloga, otišao u manastir Vujan, u selu Prislonica, između Čačka i Gornjeg Milanovca, gdje je bio do 1946. godine i izlečio se od tuberkuloze.

Zamonašio se 1948. godine u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle, koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.

U manastir Raču kod Bajine Bašte, sa dotadašnjim bratstvom manastira Blagoveštenja došao je 1949. godine. Manastir Rača u Podrinju imao je veliki značaj u životu patrijarha srpskog Pavla. Ovde se najduže podvizavao, a odavde je upućen i za predavača Bogoslovije „Svetog Kirila i Metodija“  u Prizrenu, potom na postdiplomske studije u Atinu, a onda, kao sabrat ovog manastira, izabran i za vladiku, za episkopa raško-prizrenskog.

Sećajući se svog boravka u manastiru Rači, patrijarh Pavle je govorio: Mi u manastiru nismo živeli izdvojeno od naroda, tako da smo saznali šta se događa oko nas, i u kakvom smo vremenu. Svoje teškoće i slutnje uprezali smo u dnevne poslove, koje nismo uvek stizali da posvršavamo, do večeri. Nekad bismo uzimali samo po komad hleba i po čitav dan radili u polju. Nadgledali smo manastirsku stoku, dovlačili drva iz šume. Jedno vreme ja sam radio kao mlinar u vodenici.

Patrijarh Pavle je i kasnije kao vladika i patrijarh rado posećivao manastir Rača, gde je 1996. otvorio i manastirsku riznicu. Bajinobaštani su u želji da sačuvaju uspomenu na njegov monaški život u ovim krajevima izgradili spomenik koji se trenutno nalazi u hramu Svetog Proroka Ilije u Bajinoj Bašti. Po završetku izgradnje nove crkve u Bajinoj Bašti impozantni bronzani spomenmik će biri u porti hrama posvećenog Svetom Savi, koji se nalazi pored puta koji vodi iz Bajine Bašte ka manastiru Rača.

Pavle je 1. decembra 1990. godine izabran za 44. patrijarha Srpske pravoslavne crkve, zamenivši na tom mestu bolesnog patrijarha Germana. Patrijarh Pavle ustoličen je 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu i tada je poručio da mu je jedini program rada Jevanđelje.

Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski bio je 19 godina, a u njegovo vreme osnovana je Akademija Srpske pravoslavne crkve /SPC/ za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakultet u okrilje Beogradskog univerziteta.

Nosilac je najviših crkvenih i državnih odlikovanja. Bio je počasni doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Svetog Vladimira u Njujorku. Govorio je grčki, ruski i nemački jezik. Odlikovan je državnim Ordenom Nemanje prvog stepena, Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena i ruskim ordenom „Dostojanstvo“.

Poruke blaženopočivšeg patrijarha Pavla, među kojim je najpoznatija ona „Budimo ljudi“, aktuelne su i danas i ne gube na snazi.

- Čovek ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi – uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici – reči su patrijarha Pavla.

Patrijarh srpski Pavle preminuo je 15. novembra 2009. godine u 95. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Prema sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica, gde ga je na poslednji počinak ispratilo više od pola miliona ljudi.

SRNA/ Drina Info

Ova vest je pročitana 152 puta.