На данашњи дан упокојио се у Господу патријарх српски Павле Стојчевић. Био је 44. врховни поглавар Српске православне цркве и на трону Светог Саве је провео пуних 19 година од 1990. до 2009. године. Његова светост патријарх српски Павле је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости, а чије поруке су и данас актуелне.

Живео је као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња, испуњавајући сопствене речи: ”Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче а само он се радује“.

Фото: Стеван Крагујевић

Фото: Стеван Крагујевић

Патријарх Павле, чије је световно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усековање главе Светог Јована Крститеља – 11. септембра 1914. године у Кућанцима, код Доњег Михољца у Славонији.

Он и брат Душан су рано остали без оба родитеља, а бригу о њима преузела је очева сестра Сенка, коју је патријарх називао другом мајком. Основну школу завршио је у Кућанцима, Нижу гимназију у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву.

У Београду је 1936. године уписао Богословски факултет, а ванредно је завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија. Завршио је Богословски факултет у Београду, где га је затекао Други светски рат.

У пролеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у Манастир Свете Тројице у Овчару, а од 1944. године радио је као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне.

Те године је оболео од туберкулозе. Одатле је, из здравствених разлога, отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је био до 1946. године и излечио се од туберкулозе.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле, које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

У манастир Рачу код Бајине Баште, са дотадашњим братством манастира Благовештења дошао је 1949. године. Манастир Рача у Подрињу имао је велики значај у животу патријарха српског Павла. Овде се најдуже подвизавао, а одавде је упућен и за предавача Богословије „Светог Кирила и Методија“  у Призрену, потом на постдипломске студије у Атину, а онда, као сабрат овог манастира, изабран и за владику, за епископа рашко-призренског.

Сећајући се свог боравка у манастиру Рачи, патријарх Павле је говорио: Ми у манастиру нисмо живели издвојено од народа, тако да смо сазнали шта се догађа око нас, и у каквом смо времену. Своје тешкоће и слутње упрезали смо у дневне послове, које нисмо увек стизали да посвршавамо, до вечери. Некад бисмо узимали само по комад хлеба и по читав дан радили у пољу. Надгледали смо манастирску стоку, довлачили дрва из шуме. Једно време ја сам радио као млинар у воденици.

Патријарх Павле је и касније као владика и патријарх радо посећивао манастир Рача, где је 1996. отворио и манастирску ризницу. Бајинобаштани су у жељи да сачувају успомену на његов монашки живот у овим крајевима изградили споменик који се тренутно налази у храму Светог Пророка Илије у Бајиној Башти. По завршетку изградње нове цркве у Бајиној Башти импозантни бронзани споменмик ће бири у порти храма посвећеног Светом Сави, који се налази поред пута који води из Бајине Баште ка манастиру Рача.

Павле је 1. децембра 1990. године изабран за 44. патријарха Српске православне цркве, заменивши на том месту болесног патријарха Германа. Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.

На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово време основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Београдског универзитета.

Носилац је највиших црквених и државних одликовања. Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и немачки језик. Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звезде првог степена и руским орденом „Достојанство“.

Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија она „Будимо људи“, актуелне су и данас и не губе на снази.

- Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици – речи су патријарха Павла.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду. Према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, где га је на последњи починак испратило више од пола милиона људи.

СРНА/ Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 153 пута.