Српска православна црква оележава данас Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.

Свети апостоли Петар и Павле

Петар је рођен у месту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од 12 апостола и нераздвојни Христов пријатељ и следбеник.

Његово право име било је Симон, а име Петар (на грчком значи “камен“ или на хебрејском Кифа) дао му је Христос због његове тврде вере.

– Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи – каже Јеванђеље по Матеју.

Након Христовог вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, проповедао је веру по Палестини, Сирији, Антиохији, Малој Азији и Риму, гдје је два пута боравио.

Као епископ провео је седам година у Антиохији и тада је за следбенике Христовог учења настао појам хришћани. За време владавине императора Нерона у прогону хришћана ухваћен је и бачен у тамницу.

Павле, који се пре крштења звао Савле, рођен је у Тарсу. Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ такозвану седамдесет других апостола.

У младости је био ревносан прогонитељ хришћана, вере коју су тадашњи Јудејци сматрали за јерес.
Када је кренуо у Дамаск, на путу је севнула муња и зачуо се глас с неба: “Савле, Савле, зашто ме прогониш?“, након чега је ослепео. Савле је три дана био слеп, али му се вид вратио после крштења.

Узевши име Павле, од речи “паулус“ што значи мали, проповедао је хришћанство на већем подручју Медитерана.

Дванаест посланица Светог Павла чини део Новог завета.

Павле је ухапшен у Риму и бачен у тамницу. Погубљен је заједно са Петром. Павлу је одрубљена глава, а Петар је распет на крст наопачке.

На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.

Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

Паљење ватре и лила симболизује време када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

На Петровдан се не ради у пољу и не почињу се никакви тежи физички послови.

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 86 пута.