Православни верници данас обележавају један од највећих српских празника, Видовдан. За овај празник се везују многа веровања, која се вековима преносе сa колена на колено. Видовдан због свевидеће моћи старог словенског божанства Вида, важи за дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка или видовчица.

Видовдан је непокретни верски празник. Српска православна црква Видовдан је први пут унела у своје календаре крајем XIX века иако у списима не постоји светац са овим именом. Данас се обележава сећање на Свете мученике Вита, Модеста и Крискентија, пророка Амоса, као и Светог мученика кнеза Лазара и Свете Српске мученике у знак сећања на велики Косовски бој из 1389. године.

Кнез Лазар и кнегиња Милица

У ранијим временима овај дан је био посвећен Световиду, једном од највећих словенских богова, па се и највећи број обичаја везује за традицију много старију од хришћанства. У народним предањима, Световид лечи од очних болести и омогућава слепима да прогледају, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара и тзв. пропаст Српског Царства.

Иако није била ни највећа победа ни највећи пораз у историји српских ратовања, Косовска битка је остала упамћена као најзначајнији догађај српске историје. Велики судар српске и турске војске догодио се на Видовдан 6897. године по тадашњем српском рачунању времена односно 28. јуна 1389. по новом календару на Косову пољу, недалеко од данашње Приштине.

Здружену српску војску предводио је кнез Лазар Хребељановић. У Лазаревој војсци једно крило водио је Вук Бранковић, а друго су сачињавали одреди краља Твртка под заповедништвом војводе Влатка Вуковића. Турску  ордију предводио је султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом и свим најзначајнијим турским војсковођама тог времена. Касније процене кажу да је у боју учествовало око 30000 Срба и око 40000 Турака.

Косовски бој

О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба. Влатко Вуковић са одредима из Босне имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи. Добро се држало и крило Вука Бранковића Има сазнања да је Влатко Вуковић однео победу на левом крилу где је потукао Капичи – Пашу, а Вук Бранковић је на десном крилу поразио Јакуба, млађег сина Султана Мурата.

Главна борба водила се око Мазгита и Газиместана. Ту је Кнез Лазар у почетку борбе потукао Сариџа – Пашу, међутим након Муратове смрти Бајазит преузима команду и појачан резервом Турске војске и јањичарима улази у срце Лазаревих снага слама њихов отпор а рањеног Лазара је заробио и посекао као одмазду за Муратову главу.  За то време Влатко Вуковић се након своје победе повлачи са Косова и враћа у Босну, а Вук Бранковић након победе на десном крилу пристиже у помоћ обезглављеном центру српске војске и одолева Бајазитовим нападима.

У бици је погинуо велики број војника и са једне и са друге стране, а погинула су и оба владара. Најранији извори кажу да је  дванаест српских витезова у налету продрло до султана Мурата и да га је један од њих убио. Каснији извори као тог јунака наводе Милоша Обилића. Током битке заробљен је и погубљен и српски кнез Лазар.

Споменик Милошу Обилићу у Грачаници

Споменик Милошу Обилићу у Грачаници

Турска војска је под командом Муратовог сина Бајазита после битке напустила Србију, тако да је у почетку изгледало да је српска војска победила. Међутим, пошто на простору Србије – због великих губитака у Косовској бици – више није имао ко да заустави турско надирање, Србија је ускоро изгубила самосталност.

Косовска битка је постала симбол великог пораза, али пораза који се десио с Божијим допуштењем – упркос јунаштву српских ратника. Опевана у народним песмама, тумачена са дубоком вером у Бога, Косовска битка за српски народ представља додир са Царством Божијим и пролаз ка њему. Косово је пораз који обећава будућу победу.

Током векова робовања, памћење јунака Косовске битке и њиховог предводника, светог мученика кнеза Лазара, помогло је Србима да сачувају своју националну свест и православну хришћанску веру и да се – после ослобођења из турског ропства – поново часно појаве међу независним и слободним народима света.

 

Ова вест је прочитана 108 пута.