Narodna biblioteka „Miloš Trebinjac“ i Ustanova „Kultura“ Bajina Bašta će u petak, 17. maja sa početkom u 14 sati, u galeriji „Kulture“ organizovati promociju pet knjiga „Račani kroz vekove“ autora Boriše Matića.

Racani-kroy-vekove

Boriša Matić (Pridoli, Bajina Bašta, 1933), diplomirani građevinski inženjer, najveći deo svog radnog veka proveo je na gradilištima  po bivšim jugoslovenskim republikama. Učestvovao je, između ostalog, i na projektovanju i montaži visećeg mosta preko Drine za potrebe izgradnje hidroelektrane, a bio je i rukovodilac izgradnje najveće stambene zgrade u Novom Beogradu u koju je useljeno oko 3000 stanovnika.

Odlaskom u penziju posvetio se svojoj drugoj velikoj ljubavi – proučavanju zavičajne istorije Račanskog kraja. Dugo i predano je radio na sakupljanju arhivske građe, najčešće u Arhivu Srbije. Od 2007. godine je od sakupljene građe napisao i izdao četiri obimne knjige pod nazivom „Račani kroz vekove“. Nedavno je na svetlo dana, pred svoje čitaoce i korisnike, iz štampe izašla i peta knjiga sa istim nazivom, u izdanju Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, a kao suizdavač potpisuje se i Narodna biblioteka „Miloš Trebinjac“ iz Bajine Bašte.

Čitava serija Matićevih knjiga, prepuna obimne istorijske građe iz zavičajne istorije, zadivljuje nas saznanjem koliko je autor morao uložiti volje, znanja i truda da bi pred čitaoce i istraživače stiglo neprocenjivo blago izuzetne vrednosti. Ove knjige će svakako učiniti da čitaoci znatno lakkše i sigurnije dođu do podataka o prošlosti svoga kraja, naročito o svojim precima, izgubljenim i zaboravljenim posle burnih istorijskih događaja, migracija i seoba. Knjige mogu koristiti u svojim daljim naučnim izučavanjima stručnjaci, istoričari, etnolozi, koji se bave istorijom i kulturom sela u različitim vremenima njihovog razvoja.

Peta knjiga iz ciklusa „Račani kroz vekove“ podeljena je na četiri dela. U prvom delu, na oko 150 strana, prikazan je razvoj školstva u Račanskom kraju u vreme Kneževine Srbije, u devetnaestom veku. Prva škola je otvorena u Rogačici 1832. godine, potom kratko vreme pri manastiru Rača. Nešto kasnije škole su otvarane u Bajinoj Bašti, Bačevcima, Dubu, Zaglavku…  U drugom, znatno obimnijem delu knjige, prikazan je razvoj srpske vojske do 1885. godine. Račanski srez je imao značajnu ulogu u ratovima koje je Kneževina Srbija vodila za oslobođenje i samostalnost, naročito u srpsko-turskim ratovima od 1876 do 1878. godine. Treći deo knjige nam daje neka nova saznanja o „srpskim (h)ajducima“, narodnim spasiteljima i zlikovcima, i o tome kako je Užički okrug rešavao ovaj veliki socijalni problem. O seoskim mehanama i nekim zanimljivim slučajevima koji su se u njima dešavali, govori se u četvrtom delu knjige.

Sagledavajući u celini obimno istoriografsko delo Boriše Matića, koje značajno nadmašuje najveći broj do sada objavljenih hronika sela, možemo sa zadovoljstvom konstatovati da će njegove knjige imaju veliki istorijski značaj za dalje proučavanje istorije Račanskog kraja. Pisane su  jednostavnim i razumljivim stilom, prihvatljivim za široki krug čitalaca, ali i za one koji budu u budućnosti imali nameru da se bave proučavanjem zavičajne istorije.

„Zemljače, ako si otišao iz zavičaja, završio razne škole i zanate, ako si na visokom položaju u državi, nauci, u školi, na univerzutetu, u fabrici, ne zaboravi da Te je podigao i othranio znoj tvojih predaka, seljaka, Tvoj zavičaj. Ako to zaboraviš, izgubio si smisao za pamćenje, za život, izgubio si zavičaj, istoriju Tvoga naroda, a to znači izgubio si sve.“

 

Ova vest je pročitana 204 puta.