Током јучерашњег дана Скупштина Србије завршила је разматрање амандмана на предлоге закона о угоститељству и туризму, а током расправе више дискусија посланика Српске радикалне странке било је везано за туризам Бајине Баште. На предлог Општинског одбора СРС у Бајиној Башти посланици ове странке у републичком парламенту покренули су више горућих тема за градић у Подрињу али и теме које муче целу туристичку привреду.

Народни посланик и генерални секретар Српске радикалне странке, Наташа Јовановић, једно своје цело излагање посветила је објашњавању потребе изградње гондоле од Перућца до Митровца и огромном значају овог пројекта за развој туризма у целом региону.

Она је навела да је гондола за овај део Србије, најважнији туристички пројекат, под називом – заокруживање чаробног туристичког прстена и изразила неопходност да Влада Републике Србије издвоји новац да се направи панорамска гондола од језера Перућац у Бајиној Башти до Митровца на Тари који је у оквиру Националног парка Тара.

- Тај чаробни туристички круг заправо обухвата простор и ту целину од Шарганске осмице до чувене ћуприје на Дрини, Андрић града, затим повратак у Бајину Башту и Перућац, до Митровца на Тари, па преко тога до Мокре Горе, и то треба да буде заједнички пројекат Владе Републике Србије и Републике Српске, јер тај део не само да ће бити још атрактивнији, већ ће заиста та панорамска гондола дати једну сасвим нову димензију и један доживљај од којих, како ми ту у туризму волимо да кажемо, застаје дах. – навела је Јовановић

Kолика би била пројекција и цена те панорамске гондоле, тешко је да се сада говори, али имајући у виду да је тамо заиста природно благо Србије и да свако ко је ишао на видиковац Бањска стена на Тари, одакле сеже поглед на Републику Српску и на прелепи кањон Дрине и на језеро Перућац, сложиће се са мном да је оваква једна инвестиција поред милион глупости које финансирате, разноразне невладине организације, агенције за све и свашта које не раде ништа, неопходна, како би се и људи у том делу Србије, у том делу западне Србије и читаве туристичке области, запослили, а са друге стране то би дало једну додатну и једну привредну спону између источног дела Републике Српске и Републике Србије. – објаснила је она.

Председник Златиборског окружног одбора СРС и народни посланик Зоран Деспотовић говорио је о више тема везаних за туризам Бајине Баште али и за проблеме са којима се сусрећу привредници у туризму.  У оквиру излагања о проблемима са смештајним капацитетима у туризму он је говорио о проблему хотела „Језеро“ у Бајиној Башти. Иако на веома атрактивној локацији овај хотел није у функцији туризма,  а то је тема којом су се више пута бавили и одборници радикала у локалној скупштини. Деспотовић је запитао министра зашто нам хотели у појединим општинама у Србији овако зврје празни ако су нам пољопривреда и туризам најважније гране привреде. Да би општина промовисала своје предивне дестинације нетакнуте природе, да би привукла туристе да се што дуже задрже на тим дестинацијама, а општина остварила неки профит, нажалост, то у овом случају није могуће због недостатка смештајних капацитета у таквим, туриста само дође, види и прође.

Деспотовић је говорио и о потреби да туристичка инспекција ради ефикасније јер тренутно имамо ситуацију да инспектори контролишу само оне објекте који имају регистровану туристичку делатност, док они који послују у зони сиве економије, нити се контролишу, нити се против њих предузимају казнене мере. Оваквим начином рада и односу према легално пријављеним туристичким објектима, спроводе се мере кажњавања. Ако су те казне учестале за легално пријављене објекте, а други се не контролишу и раде нелегално, шта онда остаје оним легалним, осим да одјави објекат и пређе у рад на црно. – навео је он.

Он је навео још један проблем који се тиче институција локалног водича који је прилично обесмишљен. Да би неко вршио функцију локалног водича мора поседовати и националну лиценцу и то пре лиценце локалног водича до којег је прилично тешко и компликовано доћи а која, пре свега, захтева и значајна финансијска средства. Из тог разлога зашто би неко полагао за лиценцу локалног водича ако већ поседује националну са којом може бити водич и радити на територији целе државе. Као пример он је навео ренџере Националног парка Тара који најбоље познају ово подручја, али да би могли да обављају функцију водича морају да поседују националну лиценцу.

Дрина Инфо

 

Ова вест је прочитана 1617 пута.