Срби у петак прослављају Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу подигнут Први српски устанак који је означио почетак Српске револуције и стварања модерне српске државе. На исти дан 1835. године је у Крагујевцу проглашен први Устав савремене српске државе који је био један од најдемократскијих устава тог времена. Сретење на овај начин спаја две веома значајна пола развоја код Срба, једна је борбена и жртвовање за ослобођење, а друга је демократска и тежња за изградњом институција и правном заштитом најважнијих човекових слобода.

Извор: Туристички информативни центар Бајина Башта

Извор: Туристички информативни центар Бајина Башта

Дан државности Србије празнује се два дана 15. и 16. фебруара. У српском народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње. Празник Сретење прославља се од 541. године.

Сретење Господње

Сретење Господње

Сретење је верски и државни празник којим се обележавају два  историјска датума веома битна за културно-историјски и национални идентитет Срба.

Тог дана 1804. године, српски устаници, предвођени будућим вождом Ђорђем Петровићем – Карађорђем, на збору у Орашцу одлучили су да подигну Први српски устанак. Устанички скуп, одржан у Орашцу, представља почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске власти. Мада је почео као локална побуна против дахија, устанак је прерастао у вишегодишњи рат који ће историчари назвати „српском револуцијом“.

Слика Карађорђа Петровића рад Паје Јовановића

Слика Карађорђа Петровића рад Паје Јовановића

У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у великим биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију централне Србије. Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против и процес стварања своје нововековне државе.

Такође, 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав нововековне Србије, један од најдемократскијих и један од првих устава у Европи. Овај документ неће дуго опстати због међународног притиска на младу балканску кнежевину, али ће имати огроман значај и остати упамћен као један од најлибералнијих устава које је Србија имала. Тако модеран устав написао је лекар и дипломатa Димитријe Давидовић, кога ће историја запамтити, пре свега, као првог српског новинара.

Прва страна Сретењског устава из 1835. године

Прва страна Сретењског устава из 1835. године

У Бајиној Башти Дан државности се обележава традиционалним гусларским концертом од 18 часова у градском биоскопу и пригодним програмом и поделом поклона посетиоцима у Туристичком информативном центру. Планинарски клуб „Тара“ организује планинарску акцију „Сретење на снегу“, а на Калуђерским Барама се организује пригодан музички програм. Туристи на планини Тари имаће прилику да на Сретење већ од 14 часова код ресторана „Курта“ уживају уз музички програм бенда „Архивска забава“.

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 281 пута.