Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице служен је парастос и одата почаст убијеним Србима из овог места и суседних села од којих је 69 настрадало на тај датум пре 26 година.

49914684_1926254874163244_1468533164853952512_nВише стотина становника средњег Подриња са обе стране Дрине присуствовало је парастосу, као и бројне делегације. Цвеће на споменик жртвама су положили изасланик председника Републике Српске Миладин Драгићевић, министар рада и борачко инвалидске заштите у Републици Српској Душко Милуновић, председник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, делегације борачких организација и општина Сребренице, Братунца, Зворника и Бајине Баште у Републици Србији. Народни посланик Миљан Дамјановић предводио је делегацију Српске радикалне странке са страначким функционерима из Сребренице, Бајине Баште и Ужица, док је народни посланик Младен Лукић предводио делгацију Општинског одбора Српске напредне странке из Бајине Баште. Цвеће је положио и народни посланик из Републике Српске Саво Вулић, као и бројне страначке делегације из Србије и Републике Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић је упитао колико је то Насер Орић са следбеницима требало да убије Срба – жена, деце и стараца, да би правосуђе БиХ подигло оптужницу и процесуирало злочинце. Подсетио је да се сваке године обележава страдање Срба у Скеланима и да је прошло 26 тешких година од страдања 69 Срба у овом месту и његовим засеоцима.

Злочинци нису имали никакав осећај ни према женама, ни према деци, а убили су 15 жена старости од 19 до 78 година, два дечака и осам стараца, навео је Милуновић. Он је оценио да правосуђу БиХ тај број није важан када је реч о Србима јер по командној одговорности изгледа само Срби одговарају, нагласивши да се то мора променити и сви злочинци морају одговарати уколико се жели живети у заједничкој држави и градити поверење. Поручио је правосуђу БиХ да институције РС никада неће одустати од правде и да се неће смирити док злочинци не буду одговарали.

И изасланик председника Републике Српске Миладин Драгичевић поручио је да институције РС неће одустати од захтева да починиоци злочина над Србима у Скеланима одговарају и на томе ће истрајавати све док правда не буде задовољена.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово место на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле, чиме су наставиле етничко чишћење у Подрињу, започето још у априлу и мају 1992. године нападима на српска села Студенац, Гниона, Осредак, Вијогор, а онда и на братуначка села Загони, Магашићи, Ранча…

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а две трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико деце. Рањено је 165 мештана. Од 30 заробљених половина није преживела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана након Кравице уследио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Пре служења парастоса у Скеланима, цвеће је положено на спомен-обележја настрадалим Србима у Ћосићима и Калиманићима.

За бројне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 26 година нико није одговарао.

Ова вест је прочитана 459 пута.