Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Свети Никола

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом,  односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.

Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желeо је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.

Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када им се у сну преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, који је бранио праву веру.

Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да је свима помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави тога дана, што је у ствари 19. децембар по новом календару.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Свети владика Николај Велимировић посветио му је песму у свом делу Духовна лира.

„Светог оца Николаја
Четир стане света славе
Ко витеза силне вере,
Вере Божје, вере праве.
Од колевке Богу предан
Од колевке све до краја;
Па прослави и Бог њега,
Свога верног Николаја.
За живота славан беше
А по смрти још славнији,
Моћан беше и на земљи
А са неба још моћнији.
Светла духа, чиста срца,
Он храм беше живог Бога;
Народи га зато славе
Као свеца чудеснога.
Богат славом Николаје
Он свечаре своје воли,
Пред престолом вечног Бога
За њихово се добро моли.
Благослови Николаје,
Благослови људе твоје,
Што пред Богом и пред тобом
На молитви смерно стоје.“

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 497 пута.