Поводом Дана примирја у Првом светском рату и 100 година од његовог завршетка, Завичајно удружење „Стрмово“  Бачевци, организује, 11. 11. у 11 часова 2018. године, полагање венаца на споменик Стрмовцима погинулим у ратовима 1912 – 1918. године који се налази у центру овог подрињског села.

Споменик у Бачевцима Фото: Слађана Тадић/Дрина Инфо

Споменик у Бачевцима Фото: Слађана Тадић/Дрина Инфо

Ових дана навршава се 100 година од завршетка Првог светског рата и тим поводом се присећамо његових страхота и жртава. Од рачанских села највише је настрадало село Стрмово, јер се прво нашло на удару при првој Аустроугарској офанзиви 1914. године.

Непосредно у борбеним редовима, од 1912. до 1918. године, погинуло је 155 војних обвезника, њих 7 је умрло у логорима за ратне заробљенике и интернирце, а 33 цивила изгубила су живот, углавном у првом непријатељском наступу 1914. године:

- Колона која се, у августу 1914.године,  кретала кроз Општину стрмовску починила је ужасна варварства и насиља, између осталог су попалили и све водинице на Бачевачкој реци.

- Сву рогату стоку, свиње и коње покупили су по селу и отерали у Љубовију.

- Од 27 закланих људи само четворица су заклана испод врата, остали су бодени ножевима свуда по телу, а некима су и вадили језике.

- Све женскиње, које се затекло у селу, од 15 до 70 година силовано је…

- Посебно је је тужна судбина седамнаестогодишњег Драгомира Ивка Милутиновића који се затекао у очевој кафани у Бачевцима и кога су узели за таоца. Од његове мајке Симане ( Ивко је био на војној дужности) узели су 2000 динара, којом сумом је хтела откупити живот свога јединца, па су га ипак заклали.

- Председника Општине стрмовске, народног посланика и познатог трговца исекли су бајонетима на прагу своје куће, када се вратио да закључа врата.

- Антонија Обрадовића, угледног свештеника Парохије горњотрешничке заклали су на прагу рођене куће, док је  пред његовим очима вод војника силовао његову шеснаестогодишњу ћерку.

- Кмета Радича Тодоровића убили су на Прокопу, а другог кмета Ранисава Обрадовића заробили и као таоца водили до Љубовије, а затим пустили….

 – Колоне које су се кретале уз Општину оклетачку и овчињску (село Гвоздац), сем пљачке и паљевина нису чиниле веће злочине, јер је судбина офанзиве већ решавана на Церу, па је ваљало бежати преко Дрине.  

Током рата од тифуса, дизентерије и других болести, 1915. и 1916. године, умрли су многи Стрмовци и Стрмовке. Ипак најстаршније је било крајем 1918. године, када је са ослободиоцима стигла и најстрашнија пандемија у историји човечанства – шпанска грозница. У Матичним књигама Парохије гвоздачке од 2. новембра до 3. децембра 1918. године умрло је 85 Стрмоваца у најбољој животној доби…

Митар Јосиповић

Дрина Инфо

 

Ова вест је прочитана 196 пута.