Документ о масакру над више од хиљаду Срба око Сребренице из 1993. године америчка Централна обавештајна агенција /ЦИА/ крила је две године, а онда га похранила међу неважна сведочанства како не би запао за око истраживачима, пишу београдске „Вечерње новости“.

Лист наводи да је после 23 године успeо да у седишту УН у Њујорку лоцира изгубљени извештај, који је у мају 1993. године однесен у седиште ЦИА у Ленглију и у УН.

Као званичан документ УН заведен је под бројем А/46/171 и С/2563, али тек 2. јуна 1995. године, а подведен је под „Општа намена“ и налази се у соби ГА 57, у сутерену на углу 46. улице и Прве авеније у Њујорку.

ЦИА насловна

„Вечерње новости“ пишу да је пуне две године папир „лутао“ ходницима зграде на Ист Риверу и тако је, по свему судећи, био недоступан и хашким тужиоцима у процесу који су водили против Насера Орића и других.

„Подаци из овог страшног документа нису се нашли ни у дискурсу тужилаца у домаћим правосуђима“, наводи лист.

Донедавни амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић рекао је да је као специјални изасланик председника СР Југославије /СРЈ/ Добрице Ђосића у седишту ЦИА у Ленглију представио у мају 1993. године извештај Владе СРЈ о страдању Срба Средњег Подриња у првој години рата у БиХ.

Он је навео да су двојица високих функционера ЦИА тада оценила да се, стручно посматрано, ради о најквалитетније припремљеном и обрађеном материјалу о жртвама у сукобима на простору бивше Југославије.

Према Танасковићевим речима, истовремено су му саопштили и да не треба да очекује да подаци о злочинима муслимана произведу било какав ефекат у смислу мењања слике о ратној стварности у БиХ, јер су „карте за ову партију већ подељене, а српске су празне, без адута“.

Танасковић је навео да су аналитичари ЦИА састанак завршили речима како нико не може знати када, којим поводом и у каквом контексту би могли бити обелодањени и продуктивно валоризовани ти подаци.

Он је истакао да је у Вашингтону примљен на високом нивоу у Стејт департменту и у Комитету за спољне послове Сената, али је саветница тадашњег америчког председника Била Клинтона одбила сусрет уз образложење да се не може састати са њим због санкција против СРЈ.

Творац извештаја био је тадашњи експерт УН, а данас директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић, а реч је о сведочанству насталом прикупљањем података од прогнаних Срба на 25 отворених пунктова.

Иванишевић је рекао за „Вечерње новости“ да је у јулу 1992. године први пут отишао у Братунац, који је већ тада 90 одсто био у рукама муслимана, али и 95 одсто територије Сребренице, 60 одсто општине Власеница и 50 одсто рејона Милића и исто толико Зворника.

„Као експерт УН, односно уредник „Гласника Унеска“ за регион, схватио сам да треба документовати разарања српских средина и пописати жртве муслиманских похода“, навео је Иванишевић.

У ту сврху, уз помоћ Београда, отворено је 25 пунктова у Средњем Подрињу са волонтерима који су пописивали страдања, а као резултат тог рада, Иванишевић је у мају 1993. године направио документ који је садржао имена и презимена више од 1.000 убијених Срба.

Пописано је свих 120 разорених српских села и све куће, па и отета стока.

Амерички мировни активиста из Бостона Џеред Израел рекао је за „Вечерње новости“ да је деведесетих година у УН на захтев Американаца мноштво оваквих докумената означено као „тајна“ и тако похрањивано.

Он је међутим указао да је правило у таквом случају да се означи и у којем се временском периоду тај документ може открити, што са овим извештајем није био случај.

„Папири о страдању Срба из 1993. једноставно су скривани две године, а онда похрањени међу неважним сведочанствима, тако да их чак ни моћни претраживач Лексис-Нексис не може регистровати“, рекао је Израел.

Владислав Јовановић, у то време шеф дипломатије СРЈ, истиче да је амбасадор у УН Драгомир Ђокић сигурно уручио документ на праву адресу генералног секретара и наглашава да је он и данас актуелан и да га треба обелоданити док се зна где је.

Извор: Вечерње Новости, РТРС

Ова вест је прочитана 267 пута.