Годину дана је прошло од када више није са нама Миломир Јовановић, наш дугогодишњи пријатељ, колега, наш директор, предводник и симбол наше дестилерије. Наш Тица.

FB_IMG_1537134279530_2 (1)Био је посебан, велики човек, један од оних тихих хероја овог града, који је отишавши оставио иза себе и једно велико наслеђе и ненадокнадиву празнину. Ту празнину ми сваког дана попуњавамо сећањима и надом да ћемо својим радом и животом бити достојни онога што смо на његовом примеру годинама учили и што нам је у наслеђе оставио.

Човечност, поштење, саосећајност, брига о људима, лојалност, оптимизам – то су особине које данас све ређе препознајемо у људима, а ми смо имали ту привилегију да, неки од нас чак и деценијама, у Тици те особине препознајемо сваког дана.

Неко је једном рекао да је човеков карактер налик крошњи дрвета, а да је његов углед сенка коју та крошња баца. Тицино дрво је богато и разгранато и у његовој сенци је угодно, али и обавезујуће живети и радити. Живети и радити на његов начин. Бити човек сачињен од интегритета, части и морала. Бити човек на свом месту, увек и без обзира на све.

Тице већ годину дана нема у  његовој бившој канцеларији на спрату наше дестилерије. Сваког дана некоме од нас се деси да погледамо горе, учинивши нам се да смо га видели да је прошао ходником оним својим смиреним лаганим ходом или да нам се обратио оним његовим препознатљивим благим гласом. Увек се изненадимо када уђемо у ту канцеларију и њега не затекнемо за радним столом. И даље, сваког дана, ми говоримо: “то је горе код Тице“ или „иди до Тицине канцеларије“. И тако ће заувек остати, док је нас и његове „Клековаче“.

Као несуђени метеоролог, Тица је у „Пољопривредну задругу Бајина Башта“ дошао као младић још 1979. године. Деценијама је доприносио њеном развоју и учествовао у остварењима највећих успеха дестилерије „ББ Клековача“. Био је човек којем су заједнички, тимски успеси били важнији и дражи од личних. Зато је управо баш он могао да окупи групу људи који су могли да покажу сличан ентузијазам, жељи и енергију да сачувају „ББ Клековачу“ када су дошла тешка времена руинирања и пропадања свега онога што су генерације мукотрпно стицале. Тица је у тим временима био кључни човек и због његових напора и бескрајног оптимизма његова „Клековача“ и даље постоји, развија се и иде у корак са модерним временима.

Још су стари Римљани говорили да је човек исто што и његово име или надимак. Тица је потврђивао ту изреку сваког дана свог живота. Летео је, био неуморан, стално је желео даље. Али, никада без свога јата. Био је човек тима и увек његов предводник. Надимак је и добио као део тима. Као младић, био је спортиста, фудбалски голман и његови саиграчи су му, гледајући га како „лети“ на голу, дали надимак – Тица.

Ту своју непроцењиво вредну особину и жељу да стално окупља људе, да се све тимски ради и ствара, он јеFB_IMG_1537134196503_2 остваривао читавог живота. Био је председник фудбалског клуба Слога у којем је играо као младић, основао је и предводио фудбалски клуб Космос и, можда најзначајније од свега, био је један од оснивача аутомобилског спорта у граду, у читавој области, па и у држави. Са пријатељима и младим момцима, пасионираним возачима спортистима, учинио је да аутомобилизам постане и остане један од симбола Бајине Баште као града. А за све то време – Тица није возио и није ни хтео да има возачку дозволу. Његов једини мотив је био афирмација тих младих, пасионираних и талентованих момака, који су у том спорту пронели славу Бајине Баште иизван граница тадашње Југославије.

Као што рекосмо на почетку – Тица је био један од оних тихих хероја. Стварао је, помагао је, покретао и подстицао, увек уз благу реч, али без много приче, већ самим делима. Зато је Тица за нас био и остао велики човек.

Иако се он са тим епитетом никада не би сложио, ми себи дајемо слободу да тако говоримо, јер смо уз њега научили да бити „велики“ не значи да мораш да будеш вођен амбицијом, која је често нажалост само друго име за егоизам. Велики човек можеш бити и ако уместо амбиције одабереш оптимизам и ако сваког дана будеш пре свега човек – човечан, поштен, саосећајан, брижљив, лојалан. Свакога дана. Од своје породице до свог колектива.

Описујући Тицу, његови пријатељи ће вам рећи да је Тица био спортиста, неки ће рећи и да је био прави боем, али увек господствен, каквих више можда и нема. Његови најближи пријатељи ће вам можда све то сабрати само у једну реч, рекавши само да је био „шмекер“ или „људина“.

Све то јесте био Тица.

Отишао је прерано, одлетео тамо где више не можемо да га пратимо. Оставио је иза себе и једно велико наслеђе и ненадокнадиву празнину. Ту празнину ми сваког дана попуњавамо сећањима и надом да ћемо својим радом и животом бити достојни онога што смо на његовом примеру годинама учили и што нам је он у наслеђе оставио.

Колектив дестилерије „ББ Клековача“

Ова вест је прочитана 1089 пута.