U nameri da od zaborava otrgnemo značajne ličnosti iz ovog dela Srbije i malo javnosti približimo živote znamenitih ljudi iz Podrinja donosimo vam priču o uspešnom diplomati koji je potekao iz Okleca u opštini Bajina Bašta.

Jevrem – Ješa Luke Simić (Okletac, 1876. – Rim 1936.) bio je pravnik i diplomata.

Jevrem SimicRođen je u brojnoj porodičnoj zadruzi Dimitrija Simića. Posle osnovne škole koju pohađa u Bačevcima odlazi u Šabac gde se već odselilo nekoliko okletačkih Simića. Šabačku gimnaziju završava školske 1897/98. godine. Kao sin siromašnih roditelja morao je sam da se izdržava na školovanju. Pravni fakultet je završio 1903. godine u Beogradu, a u Beču je završio i trgovačku akademiju. Zapojen rodoljubivim idealima genaracija na razmeđu 19. i 20. veka, za vreme studija je uzimao vidnog učešća u svim omladinskim patriotskim manifestacijama toga vremena.

Primljen je u diplomatsku službu decembra 1903. godine, a svoju diplomatsku karijeru otpočeo je 1904. godine u Makedoniji, gde je proveo 6 godina kao pisar konzulata Kraljevine Srbije u Skoplju, Bitolju i Solunu, radeći predano na održavanju i jačanju nacionalne svesti tamošnjeg srpskog življa i na pripremi dela nacionalnog oslobođenja. Balkanski rat zatekao ga je kao sekretara srpskog poslanstva u Istanbulu, a po završetku rata postavljen je za vršioca dužnosti generalnog konzula u Solunu. Krajem 1913. godine poslat je u Albaniju za srpskog predstavnika kod Esad paše, a januara 1914. za sekretara poslanstva u Petrogradu. Posle kraćeg službovanja u Rimu, postavljen je 1917. za sekretara, a docnije za otpravnika poslova poslanstva u Vašingtonu.  U vreme stvaranja nove države, uložio je svu svoju energiju da stvori jednodušnost naših iseljenika za jednu Jugoslaviju i da ubedi uticajne američke krugove u opravdanost jugoslovenskih nacionalnih zahteva.

Posle Prvog svetskog rata postavljen je za načelnika političkog odeljenja Ministarstva inostranih poslova, a 1920. godine za Jugoslovenskog poslanika u Varšavi, gde je proveo 6 godina. Polovinom 1926. godine premešten je za poslanika pri Vatikanu. Njegova sposobnost, pronicljivost i odmerenost pomogle su mu da se otklone i izglade mnogi sukobi između Jugoslovenske države i svete Stolice, pri čemu mu je bila od pomoći i predusretljivost tadašnjeg pape Pija XI, koji ga je poznavao i cenio još iz Varšave, gde je tada bio papski nuncije i doajen diplomatskog kora.

Jevrem Simic 2

Bio je čovek široke kulture, taktičan i vrlo družben, predstavnik stare Pašićeve škole, koji je svojom reprezantacijom čino čast zemlji. U toku svog službovanja svuda je ostavio najbolje impresije, kod vladajućih krugova i umeo da stekne nepodeljene simpatije celog diplomatskog kora[1].

Nije imao potomaka. Imovinu su nasledili sinovci Petar, Sreten i Ivan iz Okleca. Sinovac Ivan podigao mu je u Severnji, 1937. godine spomen česmu.

Svom dobrom i plemenitom stricu blagodarni sinovac Ivan Simić. Česmu obnovio Simić Stamenko i Saša i majstor Panto

Svom dobrom i plemenitom stricu blagodarni sinovac Ivan Simić. Česmu obnovio Simić Stamenko i Saša i majstor Panto

[1] POLITIKA, 3. jul 1936. Beograd, str. 9;  VREME, 4. jul 1936. Beograd, str. 6; Dragoš Petrović, Predrag Krejić: Srpski i jugoslovenski diplomatski predstavnici u Sjedinjenim Američkim Državama, 1917 – 1945, Arhiv, časopis Arhiva Srbije i Crne Gore, Beograd 2007, 190. 

 

Autor: Mitar Josipović

Drina Info

Ova vest je pročitana 1041 puta.