У намери да од заборава отргнемо значајне личности из овог дела Србије и мало јавности приближимо животе знаменитих људи из Подриња доносимо вам причу о успешном дипломати који је потекао из Оклеца у општини Бајина Башта.

Јеврем – Јеша Луке Симић (Оклетац, 1876. – Рим 1936.) био је правник и дипломата.

Jevrem SimicРођен је у бројној породичној задрузи Димитрија Симића. После основне школе коју похађа у Бачевцима одлази у Шабац где се већ одселило неколико оклетачких Симића. Шабачку гимназију завршава школске 1897/98. године. Као син сиромашних родитеља морао је сам да се издржава на школовању. Правни факултет је завршио 1903. године у Београду, а у Бечу је завршио и трговачку академију. Запојен родољубивим идеалима генарација на размеђу 19. и 20. века, за време студија је узимао видног учешћа у свим омладинским патриотским манифестацијама тога времена.

Примљен је у дипломатску службу децембра 1903. године, а своју дипломатску каријеру отпочео је 1904. године у Македонији, где је провео 6 година као писар конзулата Краљевине Србије у Скопљу, Битољу и Солуну, радећи предано на одржавању и јачању националне свести тамошњег српског живља и на припреми дела националног ослобођења. Балкански рат затекао га је као секретара српског посланства у Истанбулу, а по завршетку рата постављен је за вршиоца дужности генералног конзула у Солуну. Крајем 1913. године послат је у Албанију за српског представника код Есад паше, а јануара 1914. за секретара посланства у Петрограду. После краћег службовања у Риму, постављен је 1917. за секретара, а доцније за отправника послова посланства у Вашингтону.  У време стварања нове државе, уложио је сву своју енергију да створи једнодушност наших исељеника за једну Југославију и да убеди утицајне америчке кругове у оправданост југословенских националних захтева.

После Првог светског рата постављен је за начелника политичког одељења Министарства иностраних послова, а 1920. године за Југословенског посланика у Варшави, где је провео 6 година. Половином 1926. године премештен је за посланика при Ватикану. Његова способност, проницљивост и одмереност помогле су му да се отклоне и изгладе многи сукоби између Југословенске државе и свете Столице, при чему му је била од помоћи и предусретљивост тадашњег папе Пија XI, који га је познавао и ценио још из Варшаве, где је тада био папски нунције и доајен дипломатског кора.

Jevrem Simic 2

Био је човек широке културе, тактичан и врло дружбен, представник старе Пашићеве школе, који је својом репрезантацијом чино част земљи. У току свог службовања свуда је оставио најбоље импресије, код владајућих кругова и умео да стекне неподељене симпатије целог дипломатског кора[1].

Није имао потомака. Имовину су наследили синовци Петар, Сретен и Иван из Оклеца. Синовац Иван подигао му је у Северњи, 1937. године спомен чесму.

Свом добром и племенитом стрицу благодарни синовац Иван Симић. Чесму обновио Симић Стаменко и Саша и мајстор Панто

Свом добром и племенитом стрицу благодарни синовац Иван Симић. Чесму обновио Симић Стаменко и Саша и мајстор Панто

[1] ПОЛИТИКА, 3. јул 1936. Београд, стр. 9;  ВРЕМЕ, 4. јул 1936. Београд, стр. 6; Драгош Петровић, Предраг Крејић: Српски и југословенски дипломатски представници у Сједињеним Америчким Државама, 1917 – 1945, Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе, Београд 2007, 190. 

 

Аутор: Митар Јосиповић

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 1044 пута.