Александар Димитријевић, као једини представник Србије, одушевио вожњом у Италији. Популарни Лауда за наш портал преноси своје утиске о овом, како каже, незаборавном искуству.

lauda 1Александар Димитријевић, популарни „Лауда“, рођен је 31.01.1977 године у Бајиној Башти. Своју рели каријеру започео је као сувозач Предрагу Стојкановићу на JУ релију 1998.године. До 2001. године учествује на кружним тркама ’КУП ФИћА’, где показује свој таленат, и тада од пријатеља добија надимак Лауда. Да је оправдао свој надимак и умеће за воланом показују резултати и статистике…
Ту статистику употпунио је и недавним наступом на 16. PREALPI MASTER SHOW релију који је одржан у Италији недалеко од Тревиза. Та аутомобилска манифестација постала је врло брзо омиљена међу возачима и, по обичају, и ове године је приређена на макадамској стази дугачкој 10 км, а вожена су 4 брзинска испита. Одзив возача је био сјајан, учешће је узело чак 147 посада међу којима су се појавиле и две светске звезде, четвороструки првак света у релију, Финац ЈУХА КАНКУНЕН, као такмичар, и као предвозач његов земљак, вице првак света, МИКО ХИРВОНЕН.

Како се јавила идеја да наступите на овом релију?
После освајања 1. места у генералном пласману Купа Босне и Херцеговине а на позив наших пријатеља Давора Матошевића и Бобија Станковића родила се идеја за наступ на овом такмичењу. Посебно примамљиво било је то што би нам то био први наступ као клубу на макадамском релију а и ја лично се први пут сусрећем са оваквом подлогом на брзинцима. Екипа се вредно припремала јер је италијанска техничка комисија јако ригорозна и било је потребно, пре поласка, предузети неке мере и урадити преправке како би ауто био максимално спреман.Све је то одрађено у радионици АСК „Рид Спорт“ на најбољи могући начин. А ја сам почео са физичким припремама како би се што боље припремио за овај захтеван рели.

Како је било обезбедити средства за такав подухват?
Сви знамо колико је рели скуп спорт и како је тешко обезбедити наступ и на домаћим и доста мањим такмичењима.Међутим, почеле су коцкице да се склапају, појавило се ту неколико пријатеља клуба који су нам помогли. Пре свега захвалио бих се Марку Видовићу који нам је обезбедио основна средства да кренемо на овај пут, затим техничком прегледу Формула и њеном власнику Микици који нам је шлепао такмичарски ауто до Италије и назад. Такође, општина Бајина Башта је обећала финансијску помоћ. Има ту још пријатеља који су нам помогли а поменуо бих Бобија Станковића који нам је обезбедио гуме Pirelli за макадам.

lauda 2Какви су утисци са релија и да ли сте задовољни резултатом?
Утисци су предивни, изузетно је задовољство и част учествовати на релију заједно са легендама као што су Јуха Канкунен и Мико Хирвонен. Чак смо на верификацији били паркирани поред Канкунена, ЈУГО поред Citroen Xsare WRC. Пошто смо били добро припремљени технички преглед је прошао без проблема. У петак су монтиране гуме и кренули смо у упознавање стазе и подешавање трапа. Ту ми је, на кратко, на сувозачком седишту друштво правио и познати словеначки рели возач Алекс Хумар, чије ми је искуство доста значило као и похвале. Морали смо да извршимо ситне преправке на задњем трапу и то је било то. Сипали смо гориво и чекали старт.
На сам дан трке, са првим одбројавањем прошла је та позитивна трема, затим пун гас и остало по занату. Већ после првог брзинца видели смо да смо доста бржи од конкуренције у Yugo Cup-у. Али и поред предности наставили смо са нашом вожњом, без тактизирања и време вожње још спустили. Пред задњи брзинац мрак је увелико пао па смо монтирали и додатне фарове што је све ово учинило још занимљивијим. Било је предивно видети поред стазе велики број публике која бурно поздравља наше пролазе а поготово што је међу њима било доста наших земљака и људи који су дошли из Бајине Баште и Ваљева да нас бодре.Њима се посебно захваљујем.Што се тиче макадама као подлоге ја сам одушевљен и дефинитивно бих мењао 10 брзинаца на асфалту за три на макадаму.
Дошли смо до циља као првопласирани у Yugo cup-у и пети у класи А5 иза локалних возача са јачим аутомобилима Peugeot 106 и MG Rover. Били смо изузетно поносни на то што се на циљној рампи видела српска застава и грб наше општине.
Још бих напоменуо и уједно се захвалио нашем суграђанину Марку Стојкановићу Гурману који нас је феноменално угостио у Загребу у ресторану Kill Grill где смо се добро одморили и окрепили. Затим мом Клубу и Миши Риду који је припремио ауто да издржи још три оваква релија, и наравно мом сувозачу Милану Мисаиловићу-Драмлији који је поново одлично одрадио свој део посла.

Кратак осврт на сезону која је на измаку?
Посебно сам задовољан освајањем 1. места у генералном пласману Купа Босне и Херцеговине у релију који је ове године први пут бодован. У домаћем шампионату смо заузели четврто место у генералном пласману а у класи, после велике борбе са Миленцетом, делимо прво место по броју бодова.

Планови за следећу сезону?
Дефинитивно ми је циљ да мало одморим од југа а да њега преузме неко млађи. Постоји неколико опција, што у многоме зависи од подршке спонзора али извесно је да ћу променити класу.Такође, настојаћу да наступим на пар релија у иностранству и тамо на најбољи начин представим нашу земљу и општину.

Ова вест је прочитана 1627 пута.