U podrinjskim selima, kao i u većini sela u Srbiji, nažalost, sve ređe se može čuti dečji žamor, a broj seoskih domaćinstava i žitelja iz dana u dan se rapidno smanjuje ili potpuno nestaje. Retki su primeri mnogočlanih porodica koje su nekada bile zaštitni znak srpskih sela. Nekada u tome nije bilo ničeg neobičnog, danas su takve porodične zajednice za divljenje, ponos i poštovanje.

Nekoliko stotina metara iznad Drine, u Svojdrugu, zaseoku Milatovići, dobrim seoskim putem stiže se do kuće Radivojevića, gde nas već na kapiji čeka, za današnje prilike, neobična slika. Ljubazni domaćini Boško i Rosa već nude sa „kavom i rakijom“, a razdragane oči i razoružavajući osmesi dečurlije koje je u tom trenutku teško i prebrojati, čine dobrodošlicu kakvu nećete baš često sresti u našim selima. Od nedavno u ovoj srećnoj porodici postoji još jedan važan razlog za radost i veselje: porodica Boškovog sina Rada i snahe Snežane postala je brojnija za još jednog člana, sina Aleksandra. Sada ovo dvoje mladih supružnika imaju sedmoro mališana, pet sinova i dve kćeri. Ima li veće radosti?

Ponosna mama Snežana sa svojim mališanima Foto: O.Dodić/Drina Info

Ponosna mama Snežana sa svojim mališanima Foto: O.Dodić/Drina Info

Najstariji Nikola ima jedanaest godina, ide u peti razred osnovne škole u Rogačici. Dobio je ime po svom pradedi, koga u selu još uvek pamte kao čestitog seoskog domaćina, veštog majstora zidara, mudrog starca i velikog znalca seoskih legendi i predanja. Nikola je već dovoljno odrastao i ojačao, odavno je stigao da u nekim seoskim poslovima pomaže ocu, naučio je čak da vozi frezu do najbližih njiva, da kupi i plasti pokošenu travu, a bogami i da utovara i istovara drva…

Godinu dana mlađi Nemanja je učenik četvrtog razreda. Bistar i snalažljiv u svakoj dečjoj igri, pouzdan u svakom poslu. I on je stigao da privređuje i obavlja čak i one teže ratarske poslove. Devetogodišnja Angelina, učenica trećeg razreda, je već sada prava lepotica, kažu najlepša devojčica u školi, kao da je preslikana sa filmskog platna. Uvek je pouzdana da pričuva ovce, da pomogne baki Rosi u svim poslovima u kući ili u štali. A kada uđe u malinjak da bere maline, teško da se ko može sa njom takmičiti. Tu je i Miloš, đak prvak, koji je već naučio celu azbuku i neke osnovne računske radnje, ali se uporno trudi da nimalo ne zaostane za starijom braćom i sestrom.

Mali školarci: Nemanja, Nikola, Angelina, Miloš i Jovana Foto: O.Dodić/Drina Info

Mali školarci: Nemanja, Nikola, Angelina, Miloš i Jovana Foto: O.Dodić/Drina Info

Mala Jovana ima šest godina, predškolac je, a već naredne jeseni pridružiće se školarcima, starijoj sestri i braći. Bistra je i snalažljiva, prednjači u svakoj igri, ali je nekako i najpouzdanija kada treba pričuvati mlađeg Vukašina i tek rođenog Aleksandra.  Vukašin ima dve i po godine, a ime je dobio po svom čukundedi. Tako je ovde nastavljena lepa tradicija da deca dobijaju imena svojih poznatih i priznatih predaka.

  • Svi su različiti, svako na svoj način, ali da se primetiti da neko od ovih mlađih nalikuje starijima po osobinama i navikama. Ipak, trudimo se da im svima podjednako posvetimo dovoljno pažnje mada nije lako da se prema svakom detetu ponašamo onako kako bi ono očekivalo – kaže ponosna mama Snežana, koja je već u trideset drugoj godini majka sedmoro mališana.  Kaže da se ona i Rade trude da deci priušte ono što u svakodnevnom životu imaju većina njihovih vršnjaka, ali je prioritet sve ono što im je potrebno za školu i sportsko-rekreativne aktivnosti. I, čini se, uspevaju u tome. Snežana neverovatnom blagošću i mirnoćom, a Rade svojevrsnim, „toplim“ autoritetom.

Rade je zaposlen u bajinobaštanskoj “Elektroizgradnji”, koja trenutno ne „stoji“ baš dobro, pa je i plata dosta skromna. Pored svakodnevnih obaveza na poslu, Rade uvek stiže da završi i sve poslove u svom domaćinstvu. Najviše mu tu pomažu i roditelji, Boško i Rosa, Snežana, kad stigne od obaveza prema deci, ali i deca, koliko mogu i umeju. A mogu dosta, u to smo se mogli uveriti. Mogu da pričuvaju stoku, ali najveća pomoć od mališana je u sezoni branja malina. Vredne i vešte dečje ruke začas naberu punu gajbicu… A za sve to sledi i poneka vredna nagrada: tata Rade ne propušta priliku da im kupi po neku lepu igračku.

Podrodična idila - Snežana i Rade sa svojim mališanima Foto: O.Dodić/Drina Info

Podrodična idila – Snežana i Rade sa svojim mališanima Foto: O.Dodić/Drina Info

Ma koliko to izgledalo neverovatno, Snežana tvrdi da nije teško biti majka sedmoro dece. Pravo je zadovoljstvo gledati ih kako odrastaju, to je, zapravo, pravi božji blagoslov.

  • Trudim se da sva moja deca budu čista i uredna, lepo odevena i vaspitana. Deca mi mnogo pomažu, naročito ovih četvoro koji su već veliki i idu u školu. Doduše, i njima pomažem u njihovim školskim obavezama, koliko stignem. Sada najviše vremena provodim sa malim Aleksandrom koji je najsigurniji u mom naručju. Ništa nam ne nedostaje, imamo svega, a ljubavi najviše – kaže Snežana.

Prostrano seosko dvorište je odličan poligon za svakodnevne maštovite dečje igre i zabavu. Znaju oni, sasvim sigurno, i za moderne igrice na kompjuteru, ali se najradije igraju “žmurke”, “jure”, sa loptom ili klikerima. Njihova graja je, zapravo, i najlepša muzika koja se može čuti u selu. Ima tu i uobičajenih dečjih nestašluka, ponekad i malih svađa, ali se na kraju sve dovede u red. U svojim nestašlucima najveću podršku imaju od dede Boška, koji se s pravom ponosi sa svojim unucima.

Nedavno su Radivojevići počeli i gradnju nove kuće u istom dvorištu. Treba to, kaže Boško, unuci rastu, moraju im se obezbediti bolji uslovi za život. Neće to biti nimalo lako sa skromnim prihodima od poljoprivrednih poslova i od Radove plate. Svaka pomoć je dobrodošla.

Eto dobre prilike da republička i opštinska vlast pokažu da je njihova politika u cilju povećanja nataliteta u Srbiji iskrena, dobronamerna i istinita.

O. Dodić

Drina Info

 

Ova vest je pročitana 1557 puta.