У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог места и суседних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

Након парастоса присутни ће прислужити свеће код централног спомен-обележја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвеће и тиме ће се обележити 25 годинa од великог српског страдања на подручју ове братуначке месне заједнице.

Кравица
Настављајући етничко чишћење започето у априлу 1992. године и уништавање свега што је српско, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на Божић 1993. године у Кравицу, где су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало од којих пет није пронађено ни након 25 година.

Meђу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и две жене.

Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дете.

Од почетка рата до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог места, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници, а забележен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Тa пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживeла је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Затим су уследили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара и Скеланима 16. јануара 1993. године, када је у та два места убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.

Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН, уместо демилитаризације, настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, децу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигде нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком одсекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је сведочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тела, а тек после два и по месеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према сведочењу преживелих мештана, велики број Бошњака који су се после рата вратили на подручје те општине.

За 25 година након рата нико није одговарао за овај злочин у Кравици као ни за остале злочине у великом броју наведених српских села у средњем Подрињу.

Парастос у цркви биће служен у 11.00, а полагање цвећа код спомен-крста предвиђено је за 12.00 часова.

Извор: СРНА

Ова вест је прочитана 199 пута.