Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 9. decembra (26. novembra po julijanskom kalendaru) prepodobnog Alimpija Stolpnika. Iako u kalendaru nije označen crvenim slovom, ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu a po nekim podacima po brojnosti svečara je na petnaestom mestu kod Srba. Kao krsna slava najčešće se proslavlja u Podrinju.

Alimpijevdan uvek pada u vreme Božićnog posta, i zbog toga je praznična trpeza uvek posna.  Kod Srba postoji verovanje da je Sveti Alimpije Stolpnik pregazio kugu, zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda. Praznuju ga stočari, pa se na njegov dan ne upreže stoka. Odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.

Sveti Alimpije Stolpnik

Rođen u Adrijanopolju gradu Paflagonijskom i od malena predan Bogu na službu. Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu.

No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu.

Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede.

Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.

Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa, ukazujući put ka spasenju.Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti.

Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.

Sveti Alimpije Stolpnik

Sveti Alimpije Stolpnik poštovan je i u pravoslavnoj i u katoličkoj crkvi. Sveti vladika Nikolaj Velimirović posvetio je ovom svecu pesmu u svom delu Duhovna lira.

Odvezan od stvari, odvezan od sveta,
Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,
Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže!
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju.
Nek gromovi grme, pogoditi neće,
Gromovima Gospod upravlja i kreće.
Sav predan molitvi i bogomisliju –
To donese slavu svetom Alimpiju…
Molitvom prosija kao sunce jasno
I ime mu osta kroz vekove glasno.
Misao o Bogu stvori besmrtnika,
Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.
Na nebu se sada stolp veliki sija,
To je svetla duša svetog Alimpija.
I sada molitvi sav je predan za nas
Alimpije, stolpnik – i juče i danas.
Od njega se i sad zli duhovi kriju,
A mi radujemo – svetom Alimpiju.

Više o Prepodobnom Alimpiju Stolpniku možete pročitati ovde.

Izvor: Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički – „Ohridski prolog“ , „Duhovna lira“

               www.pravoslavlje.net

Drina Info

Ova vest je pročitana 988 puta.