Српска православна црква и верници прослављају 9. децембра (26. новембра по јулијанском календару) преподобног Алимпија Столпника. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу а по неким подацима по бројности свечара је на петнаестом месту код Срба. Као крсна слава најчешће се прославља у Подрињу.

Алимпијевдан увек пада у време Божићног поста, и због тога је празнична трпеза увек посна.  Код Срба постоји веровање да је Свети Алимпије Столпник прегазио кугу, зауставио губу, одбијао нездраве ветрове и чинио разна друга чуда. Празнују га сточари, па се на његов дан не упреже стока. Одлази се рано у цркву да би све било здраво у наредној години.

Свети Алимпије Столпник

Рођен у Адријанопољу граду Пафлагонијском и од малена предан Богу на службу. Као ђакон служаше у цркви при епископу Теодору у томе граду.

Но жељан усамљеничког живота, молитве и богомислија, Алимпије се удаљи на неко јелинско гробље ван града, од кога људи бегаху као од страшилишта због честих демонских привиђења. Ту он пободе крст, и сазида храм у част св. Ефимије, која му се беше јавила на сну.

Покрај храма подиже столп висок, попе се на њ и проведе на њему у посту и молитви пуних 53 године. Ни подсмех људи ни злоба демона не могаху га одатле удаљити нити у намери његовој поколебати. Нарочито од демона претрпе овај светитељ безбројне беде.

Не само да га демони разним привиђењима устрашаваху него га и камењем удараху, и не даваху му мира ни дању ни ноћу кроз дуго време. Но Алимпије мужествени ограђиваше себе од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад га побеђени демони оставише и побегоше а људи почеше поштовати и долазити му ради молитве, утехе, поуке и исцелења.

Около његовог столпа подигоше се два манастира, с једне стране мушки а с друге женски. У женском манастиру живљаху и матер његова и сестра. Св. Алимпије руковођаше монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса, указујући пут ка спасењу.Толику благодат имаше овај угодник Божји, да га често обасјаваше небеска светлост, и над њим се уздизаше до небеса стуб од те светлости.

Беше Алимпије диван и моћан чудотворац како за живота тако и по смрти. Преживевши 100 година упокоји се 640. год. у време цара Ираклија. Од његових св. моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Св. Гори.

Свети Алимпије Столпник

Свети Алимпије Столпник поштован је и у православној и у католичкој цркви. Свети владика Николај Велимировић посветио је овом свецу песму у свом делу Духовна лира.

Одвезан од ствари, одвезан од света,
Од житејских брига и од страсног гњета
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију.
На столп висок, висок, он себе уздиже,
Тек даље од земље, – Богу ближе, ближе!
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију.
Нек громови грме, погодити неће,
Громовима Господ управља и креће.
Сав предан молитви и богомислију –
То донесе славу светом Алимпију…
Молитвом просија као сунце јасно
И име му оста кроз векове гласно.
Мисао о Богу створи бесмртника,
Алимпија дивног, Божјег угодника.
На небу се сада столп велики сија,
То је светла душа светог Алимпија.
И сада молитви сав је предан за нас
Алимпије, столпник – и јуче и данас.
Од њега се и сад зли духови крију,
А ми радујемо – светом Алимпију.

Више о Преподобном Алимпију Столпнику можете прочитати овде.

Извор: Свети владика Николај Охридски и Жички – „Охридски пролог“ , „Духовна лира“

               www.pravoslavlje.net

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 829 пута.