Станарима истиче рок да добију управника

Остало још мање од два месеца за упис у регистар стамбених заједница у вишеспратницама. У Министарству грађевинарства Србије наглашавају да власници станова неће добити НИКАКВЕ „продужетке“

Бајина Башта Фото: Дрина Инфо

Бајина Башта Фото: Дрина Инфо

ДА изаберу управника своје зграде и постану део јединствене базе стамбених заједница станарима српских вишеспратница остала су још непуна два месеца. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре кажу да је засад извесно да власници станова неће добити „продужетке“. А многи очигледно неће стићи да се пријаве и зато ризикују долазак принудних управника, јер је по тренутној статистици у целој Србији до сада евидентирано тек око 3.000 кућних савета.

Не постоји прецизан податак колико у Србији има зграда. Међутим, пописивачи су 2011. године забележили да је у Србији било 3.231.931 стан. Уколико у једној згради просечно има око 30 некретнина, испада да је у нашој земљи пре шест година било више од 100.000 вишеспратница! До данас се статистика значајно променила, јер су у међувремену никла читава насеља.

Дуг је списак разлога који коче упис стамбених заједница, а осим неслоге комшија, има и нерешених имовинских односа, јер се многе некретнине због скупих оставинских расправа још воде на преминуле бивше власнике, па је тешко доћи до кворума за седнице. Спором попуњавању регистра допринеле су и поједине општине које још нису утврдиле таксе за упис, тако да он није ни почео.

Највише решења, око 1.600, издато је у главном граду, али с обзиром на то да престоница има 17 општина, а више од 15.000 зграда, проценат регистрованих стамбених заједница још је мали и једва премашује 10 одсто. Одмах за престоничким станарима су и Новосађани са око 500 стамбених заједница.

МИЛАНОВАЦ НЕ НАПЛАЋУЈЕ ТАКСУ
ОБЛАСТ становања и одржавања стамбених зграда је изворна надлежност локалне самоуправе, тако да се и за регистрацију стамбених заједница плаћа локална административна такса. Она је у зависности од општине од 500 до 800 динара. У Горњем Милановцу локална самоуправа је грађане ослободила плаћања накнаде уколико стамбену заједницу региструју до 12. децембра. У Регистар, који се води у Републичком геодетском заводу, до сада је уписано 15 стамбених заједница, а по старим правилима је било пријављено 26 кућних савета.

Најмање интересовање показали су становници Пчињског и Борског округа.

У Врању су на евиденцији тек две стамбене зграде, као и у Сурдулици, док их у Лесковцу има пет, а у Сремској Митровици још није уписана ниједна.

Иако је уписивање у регистар стамбених заједница почело још у јуну, многе општине су тек однедавно почеле да евидентирају кућне савете. Док су неки станари показивали мањак интересовања, други чекају да локална самоуправа одреди износ административне таксе. У Бору има око 600 стамбених зграда, али ниједна још није у регистру.

- Суграђани долазе, распитују се и узимају обрасце како би одржали седницу и изабрали управника – кажу у општини. – На следећој седници треба да се усвоји одлука о висини таксе за регистрацију, која ће највероватније износити 500 динара, па ће након тога вероватно бити велики број уписаних.

Шабац засада има 52 регистроване стамбене заједнице, док је око 50 у процедури за добијање решења. Досадашње искуство показало је да су Шапчани прилично освешћени у погледу станарског ангажовања, јер су све 353 зграде и раније имале председнике скупштине станара.

- Код нас је изузетно добра пракса постојала и раније, па очекујемо да до краја рока све зграде добију управнике – каже Љиљана Јовановић, руководилац сектора становања јавног предузећа „Инфраструктура“ Шабац. – Наши станари радије бирају управнике из својих редова, јер желе да новац троше на сређивање зграда, а не на професионалне управнике. А на нашој општини и нема лиценцираних управника.

По Закону о становању, који је усвојен пре годину дана, за све оне који не изаберу комшију „кућепазитеља“ или професионалног управника следи принудна управа. Ипак, с обзиром на то да у регистру професионалних управника, из чијих ће се редова бирати принудни, има тек њих 400 са лиценцом, чак ни остварење претње надлежних принудном управом од наредне године не би могло бити лако организовано.

Осим што већина суграђана не жури да одабере „шефа“ зграде, некима је препрека то што у њиховом граду уопште нема професионалних управника. Уколико нико од станара не жели да се прихвати посла кућепазитеља, а на њиховој општини нема лиценцираних „професионалаца“, не постоји могућност да се региструју. У Бору је, на пример, лиценцу добио само један професионални управник.

- Очекујемо да ће се станари, који су одговорни према својој имовини, у највећем броју случајева договорити како ће да управљају зградама у којима живе – кажу у ресорном министарству. – Број лиценцираних професионалних управника већ сада је око 400, а локалне самоуправе, које су надлежне за област становања и одржавања зграда, дужне су да стварају што боље услове за њихов рад и обезбеде све услове да се обави регистрација, као и да информишу и помажу грађанима у овом процесу, као што то чини Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

ЧИМ СЕ ДВОЈЕ УСЕЛИ БИРА СЕ „ШЕФ“

ОД обавезе да изаберу управника до Нове године неће бити изузете ни зграде у којима је усељење тек почело и где намештај још нису унеле све комшије.

- Закон о становању и одржавању зграда односи се на све зграде било ког статуса, намене и власника – напомињу у ресорном министарству. – У тренутку када најмање два различите особе постану власници станова, односно посебних делова зграде, постоји обавеза да се организује управљање зградом и то важи и за објекте који нису у потпуности усељени.

НАСЛЕДНИЦИМА ЈЕДАН ГЛАС

У ПРАКСИ има много случајева да људи због недостатка новца не завршавакју поступак оставинске расправе, па се у зградама у којима има више таквих некретнина тешко стиже до кворума.

- Закон предвиђа да стан могу користити власници или закупци, а чланство у скупштини станара утврђује се сходно власништву над станом, или одговарајућем пуномоћју којим власник овлашћује члана домаћинства или закупца да учествује у раду скупштине уместо њега – објашњавају у ресорном министарству. – Овај закон не регулише питања имовинско-правног статуса, као ни поступање у случају незавршеног поступка оставинске расправе. Уколико је поступак оставинске расправе завршен, сви наследници, односно сувласници посебног дела које је било предмет оставине, заједно имају један глас у скупштини стамбене заједнице

Извор: Вечерње Новости

Ова вест је прочитана 470 пута.

Related Posts

Вести

Мала Вида – нова нада за опстанак Липе

Slajder

Такмичари Омладинца успешни у Црној Гори

Бајина Башта

Још се не предаје ковач Милоје

Slajder

Свети архангел Михаило – данас је Аранђеловдан

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:
Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, псовке, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.
Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Коментари објављени на овом сајту представљају приватно мишљење њихових аутора а не званичан став редакције Дрина Инфо Портала.
Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу redakcija@drina.info

Без коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>