Проглашењем Националног парка „Дрина“ Република Српска је добила ново заштићено подручје природе. Национални парк налази се на територији општине Сребреница и захвата површину од 6.315,32 хектара.

Заштита подручја извршена је на основу Закона о Националном парку „Дрина“ и  Студије за проглашење заштићеног подручја – НП „Дрина“ који је усвојила Народна скупштина Републике Српске на јунском заседању. Студију је, према одредбама Закона о заштити природе („Службени гласник Републике Српске“ бр. 20/14) израдио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа. Закон о НП „Дрина“ објављен је у „Службеном гласнику Републике Српске“ бр. 63/17 од 4. јула 2017. године.

НП „Дрина“ је 19. заштићено подручје у Републици Српској и треће у категорији националног парка, након Сутјеске и Козаре. Површина под заштитом сада износи 27.972,35 хектара, што је удио од 1,13% од укупне површине Републике Српске.

Извор: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа РС

Извор: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа РС

Основне вредности Националног парка „Дрина“ су станишта ендемичних и реликтних биљних врста, пре свега Панчићеве оморике те клисурасто-кањонска долина реке Дрине и њених притока. Ово подручје чини јединствени комплекс, односно део динарске Старовлашко-рашке висије.

Клисурасто-кањонска долина реке Дрине на појединим местима има одлике кањона са стрмим, вертикалним странама. Најмаркантнија је на ушћу Црног потока где максимална дубина кањона износи 976 метара. По својим димензијама и специфичном правцу пружања клисурасто-кањонска долина Дрине је јединствена и као таква једна од најзначајнијих речних долина у Републици Српској, али и у целом појасу Динарида. Веома значајна и маркантна је клисурасто-кањонска долина Црног потока чије извориште се налази на преко 1100 метара надморске висине и након само 6 километара тока до ушћа у Дрину савлађује пад од преко 800 метара.

Долина Црног потока Извор:Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа Аутор: Није наведено у извору

Долина Црног потока Извор:Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа Аутор: Није наведено у извору

Изузетној вредности подручја доприноси присуство Панчићеве оморике (Picea omorika), која је ендемична и терцијарно реликтна врста. Некада је ова врста била широко распрострањена у Европи, а данас је њен ареал ограничен на простор око средњег тока Дрине. У Босни је распрострањена на подручју општина Рогатице, Сребренице, Фоче, Чајнича и Вишеграда. Најразвијеније популације Панчићеве оморике су присутне на више локалитета (Гостиља, Столац, Радомишља, Жепа, Гвозна), а у Србији опстаје и расте на планини Тари где је заштићена у оквиру Националног парка „Тара“.

Пукотине кречњачких стена у кањону реке Дрине представљају станишта где је присутан највећи број врста ендемичног и реликтног карактера (стенохорични, мезохорични и еурихорични ендеми; палеоендеми и неоендеми; мезозојски, терцијарни, глацијални и ксеротермски реликти). Нешто мањи број је присутан на кречњачким сипарима, а незнатан број у мезофилним и хигрофилним шумама. Поред оморике значају биодиверзитета доприноси присуство ендемичне врсте дервентанског различка (Centaurea incompta subsp.derventana) која са Edraianthus jugoslavicus, Daphne malyanaи Sesleria tenuifolia граде заједнице ендемичног карактера (Edraiantho jugoslavici – Centauretum derventanaeCentaureo derventanae – Daphneetum malyanae и Centaureo derventanae – Seslerietum tenuifoliae).

Изузетан диверзитет флоре се огледа у присуству око 635 такса васкуларне флоре.

Такође, диверзитет фауне на подручју предложеном за Национални парк „Дрина“ је изузетно вредан. Посебно значајне врсте су мрки медвед(Ursus arctos), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и сури орао (Aquilachrysaetos).

Извор: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наљеђа

Ова вест је прочитана 834 пута.