Четворокњижје – енциклопедија знања

Половином 2012. године, у издању Штампарије „Stefan Co“, из штампе је изашла једна занимљива књижица необичног наслова „Мала фискултура ума“ са 500 питања и исто толико одговора из скоро свих области општег свезнања. Ретко је ко тада могао помислити да ће се у наредних пет година појавити још три књиге истог наслова, али знатно обимније. Ипак, сви они који су имали прилику да мало боље упознају аутора овог четворокњижја, професора Новака Спасојевића, могли су предпоставити да ће и то свакако бити могуће.

Знања никада није доста – знао је често да каже професор Спасојевић, а потом би ову мудру изреку допунио: Свако време има своје књиге.

Већ сам наслов – „Мала фискултура ума“ јасно даје до знања да књиге имају високу информативну и едукативну вредност, да сугеришу важне поруке и поуке и да на једноставан и близак начин „тренирају“ и проверавају знања и нова сазнања њихових корисника и читалаца. Четири до сада објављене књиге садрже укупно 5.545 питања и одговора, од оних најједноставнијих које би сваки основац требао да зна, па до „најтежих“ – на којима ће се дубоко замислити и многи са факултетском дипломом. Дакле, ово су књиге су подједнако намењене и деци и одраслима, квизоманима и онима са оскудним знањем, свима који би желели да на једноставан начин дођу до неких нових корисних сазнања.

Књиге за радозналце - Новак Спасојевић

Књиге за радозналце – Новак Спасојевић

Стара изрека каже: „Човек се учи док је жив!“ Ова препознатљива мудра мисао постала је у овом времену нових и савремених технологија обавеза сваког човека. С oбзирoм дa су нoвe тeхнoлoгиje убрзaлe рaзвoj eкoнoмиje, индустриje, кoмeрциjaлних и културoлoшких прoмeнa ширoм свeтa, сви смo пoстaли грaђaни глoбaлнoг, инфoрмaтичкoг друштвa. Дaнaс сe пojeдинци и друштвa мoрajу стално прилагођавати стицању нових знања и сталним променама у друштвeним и тeхнoлoшким прoцeсимa. Отуда и књиге, овакве као што је „Мала фискултура ума“ добро дођу и постају неопходна литература за кориснике из скоро свих генерација у друштву.

Професор Спасојевић је уложио велики напор да направи занимљив избор питања која ће заинтересовати читаоце и дати им уверење да се, уз ову књигу, налазе на правом месту, на извору знања. Књиге су писане за радозналце који себи могу да одвоје довољно времена да истражују нешто ново и непознато, да уђу у неки непознати свет, да уче, читају и размишљају, да тако добију идеје како да побољшају себе и своје знање и образовање.

Нема сумње да је професор Спасојевић потрошио доста времена и стрпљења на прикупљању питања и формулисању одговора, као и на коначном уобличавању књига. Користио је бројну литературу, књиге, енциклопедије, уџбенике, атласе, новинске фељтоне… Свакако да му је у свему помогла и његова приватна библиотека са великим бројем књига различитог жанра. У тој библиотеци је и преко 70 комплета књига најистакнутијих светских и домаћих писаца, историчара, научних радника… „Највише сам се у животу обрадовао када ми је неко поклањао књиге. Такви поклони, нарочито од мојих колега и пријатеља, и данас су ми веома драги…“ – каже професор.

Питања и одговори

Професор Новак Спасојевић је широј јавности познат по свом широком образовању, као просветни радник који је током своје дугогодишње каријере успешно и несебично преносио знања многим генерацијама својих ученика. Бивши ђаци га памте, поштују његову спонтаност, духовитост, непосредност и способност да лако ступа у комуникацију са ученицима, њиховим родитељима, са колегама и пословним људима.

Своју просветитељску и педагошку каријеру, одмах након завршетка Природно-математичког факултета, започео је половином шесдесетих година прошлог века у Основној школи у Рогачици, као наставник физике, али је по потреби предавао и општетехничко, географију, па и фискултуру… Ваљда, још из тог времена је остала и његова способност да својим ђацима постави „право питање у право време“, очекујући исправан одговор. Можда се баш тада у њему родила идеја да много година касније напише и књигу са питањима и одговорима, која ће бити од велике користи ученицима основних и средњих школа, учесницима разних квизова, свакако и свим читаоцима који показују интересовање за неким новим знањима и сазнањима.

Као професор и директор школе Новак Спасојевић је дуго радио у Сремској Митровици, а потом у Образовном центру „Јосиф Панчић“ у Бајиној Башти. Једно време је био и на функцији председника Међуопштинске регионалне заједнице у Ужицу, а онда директор Техничке школе у Бајиној Башти, све до краја 2000. године, када одлази у пензију. Као истакнут просветни радник дао је велики допринос успешном развоју школства у Бајиној Башти и региону.

У његовој радној биографији свакако треба поменути и то да је у два мандата био потпредседникк Републичке заједнице машинских шккола Србије, председник Покрета горана општине и региона, тепублички просветни инспектор за машинску струку за Западну Србију…

Радне акције буде емоције

Четири до сада објављене књиге, уско везане и за његову професионалну оријентацију професора Спасојевића, у основи имају и свестрану радозналост која га је пратила још од раног детињства. Још као основац је почео да сакупља књиге, потом и значке. Касније, као студент машинства, постао је страствен филателиста и данас, поред библиотеке са значајним бројем књига, поседује и велику збирку значки. Сакупљао је потом и упаљаче, цигарете, занимљиве фотографије, заставице, а посебно је био страствен сакупљач разних пића у занимљивом паковању, нарочито вина и неких популарних жестоких пића…

У време док је био средњошколац, а потом и студент на Природно-математичком факултету у Београду, започео и његов активан друштвено-политички ангажман који никада није престајао. Као истакнути омладински активиста два пута је учествовао на омладинским радним акцијама, са којих се враћао као ударник. Најпре је то било у јулу 1961. године, на изградњи аутопута „Братство – јединство“ на деоници Грделица – Скопље, у студентској бригади „Момчило Поповић – Озрен“, а следеће, 1962. године, у јулу и августу, у ОРБ „Жикица Јовановић – Шпанац“, на изградњи деонице Параћин – Осипаоница. „То је било једно распевано време младости и великих очекивања, време које и данас често пробуди емоције“ – каже Новак, коме је у сећању остало да је чак три пута био учесник познатог слета на стадиону ЈНА, поводом Дана младости и свечаног уручења штафете председнику Титу.

Мало је познато да је из тог времена остала још једна занимљива епизода. Када се почетком септембра 1961. године у Београду одржавала прва Конференција несврстаних земаља, Новак се нашао међу неколико одабраних студената као активан учесник овог великог међународног скупа, који ће доцније ући у историју. Његова улога је била да дочекује државне делегације, да им се нађе на услузи као курир. Носио им је кофере до хотела, коверте са важним саопштењима, доносио пошту. У то време није било мобилних телефона, па је његова улога утолико била значајнија.

Камионом до Блиског Истока

Инспирацију за своје књиге професор Новак Спасојевић је, сасвим сигурно, налазио и на својим многобројним путовањима. Имао је, како сам каже, и среће да му се често указивала прилика за путовања по земљи и свету, а такву прилику је ретко када пропуштао.

Два пута је путовао по Француској, а више пута по Немачкој. Као вођа пута Фолклорног ансамбла КУД-а „Миленко Топаловић“ стизао је до Офенбаха у Немачкој и Малмеа у Шведској, потом у Данску, Италију, Мађарску, Турску, Бугарску, Грчку… Неколико пута је, у саставу делегације Републичког одбора Савеза потомака ратника 1912 – 1918 ., ишао у Румунију. О томе сведоче и бројне дипломе, од којих му је она из августа 2004. године посебно драга. „Једном приликом сам – прича Новак – са зетом кренуо камионом за Ирак. То је био пут у неизвесност јер је тадашњи ирански вођа Хомеини забранио улазак странаца у земљу, а ко није муслиман морао је боравити десетак дана у Турској. То се и мени догодило, али је било узбудљиво и незаборавно“. Нешто касније му се догодила још једна необична „турнеја“: са камионом који је из Бајине Баште превозио робу из „Таратекса“, стигао је и до Лајпцига, на дугом путовању преко Мађарске и Чешке. Половином седамдесетих година прошлог века опробао се чак и као таксиста. Имао је тада ауто на плин са којим је два пута возио на релацији од Сремске Митровице до Трста. Иначе, Новак то посебно истиче, никада није желео да набави нов ауто, а до сада их је променио – дванаест.

Нaвиjaч сплитскoг Хajдукa

Новак је својевремено био и истакнути спортиста, касније и спортски радник, председник Фудбалског клуба „Слога“ и Карате клуба „Бајина Башта“. Играо је фудбал у београдском „Синђелићу“, а често и рекреативно на многим турнирима. Својевремено је био и назаменљиви члан екипе Рогачице у познатим „дерби сусретима“ са ривалима из Костојевића и Злодола.

У фудбалској причи професора Спасојевића посебно место заузима сплитски Хајдук. Данас је тешко замислити да је некада у Рогачици украј Дрине било чак десетак страствених навијача „сплитских билих“, а међу њима и Новак Спасојевић, његов млађи брат Божо, Ацо Вујетић, Светлан Симић, па и локални свештеник Љубиша Јагодић. Новак каже дa нису имaли прoблeмa у свojoj срeдини збoг тoгa, aли oни рeтки кojи су глeдaли Хajдук нa гoстoвaњимa у Бeoгрaду, причajу дa je и тaдa пoстojao ризик oтвoрeнoг нaвиjaњa зa Хajдук.

- Убрзo сaм oтишao у Бeoгрaд нa шкoлoвaњe и зa рaзлику oд мojих другaрa, имao прилику дa уживo глeдaм нaшe тaдaшњe идoлe. Oдлaзиo сaм прe утaкмицa у хoтeлe “Бристoл” и кaсниje “Пaлaс”, гдe су oдсeдaли игрaчи из Сплитa кaд су игрaли у Бeoгрaду, сликao сe сa њимa, дoбиjao знaчкe, зaстaвицe. To je зa мeнe тaдa биo нajвeћи прaзник. Пoслe дoђeм у Рoгaчицу и причaм другaримa кaкo сaм рaзгoвaрao сa Вукaсoм, a oни зурe у мeнe oтвoрeних устa кao дa им причaм o вaнзeмaљцимa. Кaкo и нe би кaдa нeки oд њих никaдa нису глeдaли уживo утaкмицу клубa зa кojи су нaвиjaли – сeћa сe Спaсojeвић кojи je Хajдук глeдao и у Сплиту прoтив зaгрeбaчкoг Динaмa, зaхвaљуjући тoмe штo му je брaт Бoжидaр служиo вojску у Дивуљaмa.

Među knjigama i zastavica Hajduka

Новак и данас чува постере, заставице, значке и новинске чланке о Хајдуку, мада признаје да су „деведесете“ и рaспaд држaвe знaтнo умaњили његoву љубaв прeмa клубу зa кojи је годинама навијао.

- Кao пaтриoтa и лeвичaр мнoгo сaм сe тaдa рaзoчaрao. Aли вишe у Сплит кao грaд нeгo у Хajдук кao клуб. Иaкo oд тaдa нeмaм клуб зa кojи нaвиjaм, и дaнaс кaдa глeдaм Хajдук нa телевизији нaвиjaм дa пoбeди. Прaтим и њeгoвe игрaчe у инoстрaнству, aли oнa нaвиjaчкa стрaст je дaвнo већ прoшлa – кaжe Нoвaк Спaсojeвић.

О. Додић

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 596 пута.