У оквиру обележавања Дана општине Бајине Баште, у галерији Установе „Култура“, у уторак, 25. јула 2017. године, у 19 часова биће отворена изложба по називом АD ACTA, аутора Жељка Марковића, вишег архивисте и директора Историјског архива у Ужицу.         

Poster

Краљ Србије Александар Обреновић 3. маја 1899. године, поставио је камен темељац за хидроелектрану у Ужицу. На Илиндан, 2. августа 1900. године, хидроелектрана је пуштена у рад. Централа је настала захваљујући развоју ткачке радионице. Њеном изградњом одређен је будући индустријски развој Ужица. У Крчагову се 1928. године отвара Фабрика оружја и муниције.

Од 1953. године број становника града Ужица се увећао за три пута до 1975. години. То је довело до тога да је од 90 процената становништва општине које је живело на селу 1948, у 1971. живело свега 28 процената, да би 1975. тај однос пао испод 20 процената. Слична појава пратила је демографска кретања у другим општинама ужичког округа.

Године 1955. само индустрија је запошљавала преко 50 процената укупно запослених, што је било карактеристично за све године до 1975. Укупан број запослених се дуплирао просечно сваке треће године. За 20 година отворено је нових 17 450 радних места.

Једна од фотографија које ће бити изложене

Једна од фотографија које ће бити изложене

Уочи приватизације у Златиборском округу било је запослено 110 000 радника, а 2012. године тај број је спао на 57 625. Од некадашњих 56 300 индустријских радника, остаје њих 13 977. Од некадашњих 17 500 запослених у производњи у Ужицу, остало је свега 4 600 радника (колико их је некада радило само у предузећу „Први партизан“). У Новој Вароши скоро да је извршена деиндустријализација, јер у том месту ради свега 400 запослених у производњи.

Овакво стање у привреди утицало је на демографску слику Златиборског округа, па је од 2002. до 2011. године број становника смањен за 28 477, што значи да је нестала цела општина, попут Бајине Баште.

Стечаја су, минулих година допале фабрике као што су „Фротекс” (својевремено са 2 200 радника), конфекција „Деса Петронијевић” (700 радника), „Фасау” (1 100 радника), „Котроман” (400 радника), „Љубиша Миодраговић“ (3 700 радника). „ГП Златибор” је својевремено имао неколико хиљада радника, а фирме настале од те, броје укупно око 250 запослених, колико је некад било само армирача. Саобраћајно предузеће „Ракета – путнички саобраћај” имало је најбоље аутобусе у држави и више од 700 возача, мајстора и службеника.

Једна од фотографија са изложбе

Једна од фотографија са изложбе

У периоду од 2004-2014. године, ужички Архив је предузео низ активности како би извршио заштиту и пријем архивске грађе привредних субјеката који су, као последица стечајног поступка, престали са радом. У овом периоду примљена су 103 фонда, од којих је 69 фондова настало радом бивших друштвених предузећа. Од овог броја фондова, само су 4 предата припремљена за пријем од стране стечајних управника, односно повереника Центра за стечај при Агенцији за приватизацију. Остали фондови, затечени су у несређеном стању, најчешће расути, готово уништени.

Примљена количина архивске грађе мери се стотинама метара. Активна улога Архива на њиховој заштити је неупитна. Значај и значење ових послова, као изван свега и вредност ове документације – даће проток времена. Садржај ове документације, с обзиром на привредни систем у којем је настао, његове токове, простор на коме је стваран, један шири југословенски концепт, чини његову јединственост у глобалним размерама.

Историја је све што је прошло. Повест је оно што је у прошлости настало и учествује у садашњости и будућности. Покренути професијом и обичним људским разлозима, настојали смо да сачувамо оно што није само историја, но повесница.

Жељко Марковић, виши архивист

Једна од фотографија са изложбе

Једна од фотографија са изложбе

Изложбу можете посетити у периоду од 25. јула до 8. августа 2017. године у галерији Установе „Култура“.

Радно време Галерије:

Радним данима од 10 до 15 часова и од 17 до 21 час

Дрина Инфо

Ова вест је прочитана 153 пута.