Четири видиковца за лепоте западне Србије

0 933

Најпосећенији локалитети у 10 општина туристичке регије западне Србије, уз подршку Министарства туризма, добили су 10 нових ограђених видиковаца, а на четири од њих постављени су панорамски телескопи. Да се боље виде: меандри Увца, кањон Дрине, заталасана висораван Златибора, цео град Ужице. Као што се одавно ради у развијеном свету.

Бањска Стена Фото: С.Спасојевић
Бањска Стена Фото: С.Спасојевић

– Намера нам је да најлепша места у овом крају учинимо још атрактивнијим за посетиоце – каже о томе за наш лист Мирослав Рађен, директор ТО регије западне Србије и додаје: – Ови телескопи су квалитетни, 20 пута приближавају локалитет који се посматра. Рецимо, са видиковца на брду Забучје изнад Ужица телескопом се могу видети и лица пролазника ужичким главним улицама. Са Бањске стене на планини Тари (на слици) уживање је посматрати кањон реке Дрине и богатство тог националног парка, са видиковца Градина види се пола Златибора и варош Чајетина, а изнад Увца, уз поглед на изузетне речне меандре, могу се гледати и белоглави супови у лету.

Пројекат уређења видиковаца у овом делу Србије, вредан 6,7 милиона динара, готово у целости је финансирало Министарство туризма, а у оквиру тих издвајања за телескопе је дато 1,5 милиона. Уз поменута четири, видиковци (без телескопа) у оквиру пројекта су направљени и на месту званом Капија Подриња код Бајине Баште, брду Соколица код Пријепоља, поред хотела „Јавор” у ивањичком селу Кушићи, на брду Козомор у Косјерићу, крај одморишта у пожешком спомен-парку и на излетишту Клокоч у Ариљу.

– Конкурисали смо код Министарства туризма и за наставак овог пројекта. Да градимо нове видиковце на Пештерској висоравни, на Оку на Златибору, у Националном парку „Тара”, на Златару, да проширимо постојеће, ка њима поставимо туристичку сигнализацију. Наша туристичка регија одлично сарађује с министарством, које нам свесрдно помаже: преко 100 милиона динара уложило је у прошлој години у разноврсне туристичке пројекте у посећеним центрима овог краја – напомиње Мирослав Рађен.

Б. ЗПејовић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена