Jедан од најрадоснијих празника у хришћанском свету, Божић, данас славе православни верници и православне цркве широм планете – Српска православна црква, Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој, египатски Копти и све цркве које поштују јулијански календар.
Од дана Христовог рођења започиње хришћанска ера, и од тог дана хришћански народи, а и остали свет, почињу бројати године.
За спомен рођења Христова, још од апостолских времена установљен је велики празник – Божић. Свети Јован Златоусти каже да је Божић извор за све празнике хришћанске, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења.
Божић се од почетка није празновао истог дана, већ је тек у четвртом веку, у време цара Аркадија, уведено да се Божић празнује одвојено од Богојављења и да се празнује 25. децембра, по Јулијанском календару (7. јануара).
Да би се хришћани достојно припремили за Божић установљен је пост од 28. новембра до 6. јануара увече. Међутим, Божић, ма у који дан пао, мрсни је дан.
На икони се Христово рођење представља овако: пећина и у њој јасле; пресвета Богородица са Јосифом и младим Исусом. Пастири се клањају, а сјајна звезда својом светлошћу осветљава новорођеног Христа. На висини лете анђели, за јасле привезане су мазге, а јагње је у првом плану.
О Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.
Ни један празник нема више народних обичаја него Божић, који се одржавају и дан данас. Најчешћи обичаји су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а има и многих других веровања, изрека и пословица.
Грејући се око бадњака, укућани се греју љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
БОЖИЋ У УРБАНОЈ СРЕДИНИ
Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу.
Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама.
Уместо великог дрвета узме се мања храстова гранчица, и мања количина сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана или куће. Запали се свећа и кандило што симболише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике или уз гледање филмова верске или моралне садржине.
Само онај ко лично није доживео ту предивну божићну атмосферу у којој се душа, захваћена неким унутрашњим блаженством, надима и шири у висине свемирских простора, када се сви људи воле и све се прашта, не може схватити црногорског владику Његоша и његове стихове: „Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!“
БОЖИЋ – ПРАЗНИК ДЕЦЕ
Божић је првенствено празник деце. На Божић се родило најлепше и најсветије дете у историји људског рода. Зато, они родитељи који своју децу, из било којих разлога лишавају празновања Божића и доживљаја везаних за тај празник, чине према својој деци неопростиви грех. Уосталом Божић је празник и привилегија деце у целом цивилизованом хришћанском свету.
Свим верницима редакција Дрина Инфо портала жели срећне Божићне празнике!
